Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ o ovoj temi razgovarala sa prof. dr Hasanom Hanićem, dekanom Beogradske bankarske akademije i Miroslavom Lutovcem, direktorom Sektora industrije u Privrednoj komori Srbije.
Prof. Hanić smatra da je ovo pitanje prilično zapostavljeno uprkos tome što su navedena preduzeća značajan generator gubitaka i budžetskog deficita, pa samim tim i porasta javnog duga Srbije. Ona s gubicima posluju iz različitih razloga, a iako su neke od tih firmi veoma izvozno orijentisane i čak postoji relativno visoka domaća tražnja za njihovim proizvodima, to nažalost ne znači da ne mogu da posluju s gubitkom.
„Tu su troškovi proizvodnje koji su veći od prodajne cene, i javlja se gubitak koji se tokom vremena akumulira. Pravo pitanje je — da li su ti troškovi poslovanja, kako jedinični tako i ukupni, nesrazmerno visoki? Između ostalog to može biti i zbog toga što je u tim preduzećima zaposleno više ljudi nego što je potrebno“, kaže prof. Hanić i dodaje da su u pomenutim firmama svakako prisutni i troškovi koji su posledica loše organizacije i lošeg upravljanja — nepotrebni i neracionalni.
Ipak, kako napominje dekan Beogradske bankarske akademije, mnoge delatnosti, ali i životni standard dela stanovništva u Srbiji zavise od rezultata poslovanja tih kompanija. Zato bi trebalo učiniti sve da one opstanu, ali ne na postojeći način — na prvom mestu, ističe Hanić, njihove uprave ne treba da očekuju da će država po inerciji pokrivati njihove gubitke.
„Trebalo bi u određenim slučajevima naći ozbiljnog strateškog partnera, koji ima finansijska sredstva i spreman je da investira kako bi firma mogla bolje da posluje. Jedno od mogućih rešenja je i kombinacija javnog i privatnog partnerstva, a u nekim slučajevima koji su od manjeg značaja može se ići i na prodaju preduzeća“, kaže prof. Hanić.
On dodaje da se u slučajevima opstanka firme kao državne mora imati u vidu i koja sredstva bi trebalo uložiti kako bi se zbrinuli radnici, a i koliko bi država gubila u porezima i doprinosima u slučaju izostanka njihovih zarada.
Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije se slaže — sa stanovišta tehnologa, kaže on, treba da postoji jasna slika o tome šta činiti da bi srpska privreda dostigla blizinu evropskog vrha. Stalan problem je nedostatak novca, odnosno mali broj mogućnosti da se te ideje finansijski i organizaciono podrže.
„To nije lako, pogotovo u ovakvim firmama koje nemaju svoj proizvodni lanac koji je doveden do kraja. One, međutim, predstavljaju bazu industrije i pokretače mnogih procesa, pa treba naći način da neke od njih prežive — makar na onom nivou na kojem mogu da predstavljaju zdravo jezgro i eventualno daju doprinos drugim industrijskim granama“, kaže Lutovac.
Iako je srpski premijer na spisak gubitaša nedavno stavio i EPS, Lutovac kaže da to preduzeće ne treba posmatrati u istom kontekstu kao Petrohemiju ili RTB Bor. EPS je u procesu reorganizacije koja zahteva vreme, kaže on i podseća da je ranije postojao znak jednakosti između elektroprivredne delatnosti i samog EPS-a.
„Čini mi se da je nekako na brzinu izdvojena Elektromreža Srbije kao operater prenosnog sistema — time je na neki način prirodna karika između proizvodnje i distribucije uklonjena, pa sada pod jednim krovom imate nešto što su objektivno različiti i tehnološki i organizacioni zahtevi. Dakle, s jedne strane proizvodnju, koja može da bude komercijalna, a s druge distribuciju, koja je razuđena. Proces korporativizacije je taj koji pokušava da te delatnosti podvede pod jedan krov“, kaže Lutovac.
On dodaje i da bi EPS-u bilo znatno lakše da prevaziđe probleme ukoliko bi naplata potraživanja bila efikasnija.
„EPS već sada ima sve pretpostavke da radi vrlo profitabilno, ali to je tehnološki i organizaciono veoma složen sistem, koji nije lako prevoditi iz jednog stanja u drugo bez određenih posledica. Ali, kada se ovi procesi završe, EPS će se pokazati kao kompanija koja je osnov srpske privrede — jer energija i jeste osnov svih privrednih aktivnosti. Takođe, iako je Elektroprivreda izuzetno značajna, za mnoge firme koje su korisnici njenih usluga, ona se u izvesnom smislu pojavljuje i kao investitor, odnosno pokretač mašinske industrije“, kaže Miroslav Lutovac na kraju razgovora za Radio Sputnjik.
