U izveštaju za „Amerikan konzervativ“ Džiraldi je detaljno opisao da izveštaj CIA tvrdi da predstavlja konsenzus obaveštajne zajednice o ovom pitanju, a da upotreba reči „konsenzus“ podrazumeva da je bilo neslaganja oko zaključaka. On je, takođe, istakao da postoji predlog da nisu svi predstavnici zajednice potpisali konačan nacrt.
„Takođe je važno da se istakne da kritičari Rusije u Kongresu, uključujući i republikanske senatore Džona Mekejna i Lindzi Grejam, već uveliko koriste navode za blokiranje bilo kakve Trampove inicijative za poboljšanje veza sa Moskvom, što bi moglo ubuduće da ima ozbiljne posledice“, istakao je Džiraldi.
On je objasnio da, kako biste shvatili šta se tvrdi, morate da se oslonite na izveštaje medija iz „neimenovanih izvora“ iz senke, jer ni CIA ni Bela kuća nisu objavile poverljive izveštaje.
„Neki anonimni vladini zvaničnici navodno priznaju da nedostaje direktna veza iz ruske vlade do samih hakera, a zatim do onih koji šire informacije“, piše Džiraldi.
„Ukoliko obaveštajna zajednica ipak tvrdi da zna dovoljno da bi zaključila da je to usmereno sa najvišeg nivoa ruske vlade, onda bi trebalo da pruže dokumentarac ili neke druge dokaze o zvaničnicima koji su naređivali da se izvrši ova operacija“.
Drugim rečima, ukoliko CIA želi da zadrži kredibilitet trebalo bi da pruži izveštaj sa dokazima, a ti dokazi treba da budu jasni, čak i ako dokument sadrži redigovanje.
„Da li oni imaju te informacije? Jasno je da nemaju, uprkos njihovoj tvrdnji o ’visokoj uverenosti‘“, kaže Džiraldi. „A tu je i predlog republikanskog predstavnika Devina Nunsa, upornog kritičara ruskog špijuniranja koji se nalazi u Odboru za obaveštajnu delatnost Predstavničkog doma, da se informacije koje imaju sastoje od insinuacija i da su prilično indirektne“.
Umesto toga, Džiraldi veruje da obaveštajna zajednica jednostavno ima deliće informacije koje je prikupila tokom prethodnog izbornog ciklusa. Bivši agent CIA navodi da njegov bivši poslodavac i savezničke bezbednosne grupe u okviru te agencije u SAD verovatno pretpostavljaju da je to bila ruska vlada.
Džiraldi smatra da zbog otvorenog neprijateljstva prema Rusiji bivše predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton i Trampove želje za popravljanjem odnosa ne bi iznenadilo ukoliko bi Kremlj pokušao da ojača Trampovu kampanju u znak podrške njihovom sopstvenom interesu.
„CIA svakako koristi medijska sredstva širom sveta kako bi plasirala priče koje podržavaju političari i partije koje favorizuje američka administracija“, kaže on. „Moglo bi da se pretpostavi da je predsednik Barak Obama, na primer, odobrio povoljnu reportažu koju je osmislila CIA o ugroženim političarima kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel, čiju politiku on snažno podržava“.
Špijun koji je postao ekspert predlaže da lekcija koja odavde mora da se nauči nije da su Rusi navodno promovisali kandidata kojeg favorizuju, niti da informacije koje se digitalno dele nisu više privatne, već da postoje posledice za one koji pretenduju na visoko mesto, ukoliko su neoprezni sa svojim rečima.
„Nije lekcija da su Rusi špijunirali Sjedinjene Američke Države i tajno pomagali kandidatu kojeg favorizuje. To bi trebalo da podrazumevaju ljudi iz Bele kuće i drugde u administraciji“, kaže Džiraldi i ističe da „informacija nije više privatna u dobu kada elektronski upadi ili hakovanje mogu da se izvedu iz nečije garaže i to treba takođe da se podrazumeva. Ali kada su pretendenti na visoke položaje nemarni prema onome šta govore, kada govore i kako komuniciraju sa saradnicima, to mora dovesti do posledica“.
