Sergej Železnjak podržao je ovih dana inicijativu nekih opozicionih partija u balkanskim zemljama o razvoju vanblokovske arhitekture bezbednosti na Balkanu daljim razvojem koncepcije vojne neutralnosti četiri balkanske zemlje (B-4) — Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH.
Ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova zamolili smo da prokomentariše tu ideju koja je naišla na veliki odjek u srpskim medijima.
— Nisam to čuo. Kod nas se javljaju mnoge ideje u civilnom društvu, parlamentima, i verovatno je to manifestacija težnje ka tome da balkanske zemlje osećaju svoju zajedničku istoriju, zajednički identitet i da ne postaju žrtve novih podela u NATO-u. Sada oni koji su ušli u NATO ili u EU traže od drugih da učine isto. Treba poštovati slobodni izbor svih naroda Balkana, kao i uopšte svih naroda sveta, Evrope. Učešće u određenim međunarodnim organizacijama ne treba da bude prepreka za očuvanje istorijskog, kulturnog i etničkog identiteta.
Otvoreno govoreći, nisam čuo za projekat B4, i obavezno ću razgovarati o tome sa Sergejom Železnjakom, ali postoji recimo projekat Forum slovenskih kultura koji promoviše Slovenija. On je nedvosmisleno orijentisan na to da se ne zaboravljaju zajednički jezik, zajedničke tradicije, kultura, zajednički međuljudski kontakti koji sežu u dubinu vekova i da se omogući da se zajednički sačuva to nasleđe koje je zaista kulturno nasleđe u značajnoj meri i Evrope.
Čuo sam i za drugi projekat koji ima dosta negativnu konotaciju a zove se projekat albanskih opština, za koji se predlaže da se formira od opština Albanije, Prištine, opština u Makedoniji, Crnoj Gori i Preševskoj dolini. Ako misle da se iza toga ne nazire stara ideja Velike Albanije, onda naše kolege iz EU treba da budu dalekovidije.
U poslednje vreme se sve češće čuje da je Rusija pretnja za stabilnost na Balkanu. Nedavno je predsednica Hrvatske rekla da „Moskva preko Beograda hoće da isprovocira nove konflikte u regionu“. Kako Moskva reaguje na takve izjave?
— Poznajem predsednicu Hrvatske, sa njom čak imam normalne odnose još iz vremena kad je bila ministarka spoljnih poslova. Čudno mi je da čujemo takve reči iz usta lidera države s kojom Rusija hoće da ima prijateljske odnose, kao i sa svim državama na Balkanu i evropskom kontinentu. Ako predsednica ima konkretne činjenice koje potvrđuju te izjave, spremni smo da sa njom te činjenice razmotrimo.
Upravo smo na konferenciji sa Ivicom Dačićem čuli pitanje o srpsko-hrvatskim odnosima i iznete su mnoge činjenice o tome da se Hrvatska naoružava, militarizuje i nabavlja nove vrste naoružanja koje je teško nazvati defanzivnim. I naše srpske kolege postavile su pitanje protiv koga se to ofanzivno naoružanje kupuje. Kad se diskusije prenesu na tu ravan, to znači da političari nešto nisu uradili do kraja. Političari su dužni da grade odnose poverenja, da jačaju međusobno razumevanje, da razjašnjavaju bilo kakve sumnje putem dijaloga, a ne da se hvataju brzo mikrofona i nekog glasno optužuju.
Znate li da Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu EU smatra špijunskim gnezdom i pretnjom za bezbednost! A to što je tokom njegovog postojanja očišćeno od mina više od četiri miliona kvadratnih metara i deminirano oko 1.500 mina i ostalih eksplozivnih naprava, to što je taj centar pružao pomoć u gašenju požara na jugu Evrope, uključujući zemlje EU, o tome radije ćute. Štaviše, poznato nam je, pošto u EU ima mnogo zemalja i nema tajni, da Brisel traži od Srbije da zatvori taj centar ako hoće u EU i uopšte traži od Srbije da se ponaša onako kako se ponaša rukovodilac Crne Gore koji je naprosto prekršio sve svoje obaveze, svoja obećanja, izdao Rusiju, iako mu Rusija nije učinila ništa loše.
Ako EU hoće na taj način da stiče prijatelje, onda se to zove družiti se protiv nekog, iako smo mi oduvek smatrali da se treba družiti s nekim. Tako postupamo i sa našim balkanskim susedima.
Ne možemo da ne pomenemo Trampa. Novi američki predsednik obećao je poboljšanje odnosa između Rusije i SAD, što bi sigurno doprinelo smanjenju tenzija u svetu. Možete li nam reći kako će to uticati na Srbiju, na koju se vrše pritisci o kojima ste i Vi govorili?
— To je veštačko pitanje, zašto ne možemo bez Trampa? Donald Tramp je pobedio na izborima koji su izazvali masu pitanja, ali koji su održani potpuno u skladu sa američkim izbornim zakonodavstvom. Amerikanci su nam odavno rekli da je taj zakon nesavršen, da ima mnogo mana, ali da je to njihov zakon i da će se oni s tim uhvatiti ukoštac. I evo, hvataju se ukoštac.
Donald Tramp je pobedio i formira svoj tim. Dao je nekoliko izjava u svojim predizbornim govorima, izjava koje govore da se, prvo, ne mešaju ni u kakve konflikte koji nemaju veze sa Sjedinjenim Državama, drugo, da se bave pre svega ekonomijom SAD i stvaranjem radnim mesta, i treće, da se u spoljnoj politici pre svega bave uništenjem terorista. Izrazio je spremnost da sarađuje sa svima koji su spremni da sarađuje sa Amerikom u borbi protiv terorista, uključujući i Rusku Federaciju. Jasno je da ti predizborni postulati treba da budu pretočeni u neka praktična rešenja i čim nova administracija bude formirana, čim oni koji zauzmu mesta u toj administraciji formulišu svoje praktične pristupe, biće jasno koliko duboko i efikasno mi, a i druge zemlje, možemo da sarađujemo u borbi protiv terorista a i u drugim pitanjima sa novom američkom administracijom.
