Ističući da je to pitanje koje se tiče Srbije, Čepurin dodaje da Moskva polazi od toga da će Srbi napraviti mudar izbor.
U intervjuu za Sputnjik pred posetu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, Čepurin podseća da se ministri sastaju redovno. U decembru prošle godine Lavrov je boravio u Beogradu, a ministar Ivica Dačić je bio u Moskvi u aprilu i u junu u Sočiju, a sada opet dolazi Lavrov. Podsećajući da je u Sočiju Rusija predala Srbiji predsedavanje Organizaciji crnomorske saradnje, kaže da se i ovoga puta Lavrov potrudio da svoju posetu usaglasi sa sastankom ministara spoljnih poslova te organizacije, koji će se održati 13. decembra u Beogradu.
Ministar Lavrov nam ne dolazi prvi put, i ne prvi put to ima veliki odjek. U ovom slučaju, za neke medije, nažalost, negativan. Kažu, dolazi da reši problem Crne Gore, da podrži Nikolića… Zašto se koristi ta teška artiljerija? Jedan list je čak napisao: „Ne, Čepurinu!“
— Normalno je što se sastaju naši ministri spoljnih poslova zato što su Srbija i Rusija bliske zemlje, a to odgovara i osnovnim dokumentima na kojima se zasniva politika naših odnosa. Nema nikakvih zadnjih misli, naloga. A te priče imaju veze s tim što je ministar istaknuta ličnost, ne samo ruskog rukovodstva nego i na međunarodnoj sceni jedan od globalnih aktera, a ima i dobru reputaciju kad je reč o ljudskim i profesionalnim kvalitetima. On aktivno učestvuje u procesima svetskih dimenzija. U tom svetlu ova poseta je posebno važna i posebno interesantna, a mislim da je treba sagledavati u pozitivnom kontekstu.
Ipak, mogu se čuti negativne reakcije. Šta mislite, zašto je političarima koji imaju iole ozbiljniju političku težinu u Srbiji tako važno da imaju podršku Rusije, s jedne strane, a s druge — zašto prozapadni mediji upravo tu podršku koriste za diskreditovanje tih političara?
— Postoji principijelna razlika u našem i zapadnom spoljnopolitičkom ponašanju. Mi se ne mešamo u unutrašnje poslove, to je naš principijelni stav. Zapad naprotiv polazi od toga da se meša: „ja sam ovde ambasador da bih promovisao vrednosti svoje države“. Kakve vrednosti, teško je reći jer svaka zemlja ima i svoje vrednosti. A te njihove vrednosti su za mnoge sumnjive i mogu biti potpuno neprihvatljive. Ni kod nas one ne bude naročitu želju da ih se pridržavamo. Oni polaze sa stanovišta da dođu u neku zemlju pokušavajući da smene legalne vlasti jer njima ne odgovara postojeće rukovodstvo. Mi polazimo od toga da svaka zemlja ima svoju tradiciju, svoja prava i sama demokratski odlučuje o pitanjima unutrašnje politike. Postoje neki izuzeci ali za to mora dati odobrenje Savet bezbednosti UN. Bez sumnje, sada u svetu postoji i faktor Rusije. Videli smo izbore i dugotrajnu predizbornu kampanju u Sjedinjenim Državama. Iz onog što sam video, malo se govorilo o politici a više iznosio prljav veš i na kraju se došlo do rezultata da su imali jednu „gadnu ženu“, i…
Ruskog prijatelja?
— Ne, „rusku marionetu“. Ko je pobedio — mi znamo. Ali ipak su u izvesnoj meri, pozitivno ili negativno, pokušavali da iskoriste ruski faktor. U Srbiji postoji dubinski i površinski nivo. Na dubinskom, stanovništvo se prema Rusiji odnosi pozitivno. Zato mislim da je to faktor za one koji učestvuju na izborima. I to je normalno. Mi bismo, naravno, želeli da na vlasti budu ljudi koji se pozitivno odnose prema Rusiji i koji žele da grade dobre odnose sa Rusijom. Dakle, ruski faktor je objektivno prisutan, ali nema nikakvog pokušaja da se izdaju nalozi.
Očekivanja srpske strane od posete ministra Lavrova su po običaju velika. Ali šta se realno može očekivati od ove posete, hoće li biti potpisivanja nekih novih dokumenata?
— Ovo su redovni kontakti da bi se uporedili ruski i srpski stavovi po nizu ključnih spoljnopolitičkih pitanja za naše zemlje. Rusija i Srbija su, kako kažu i ovde i kod nas, braća, ali nisu blizanci. Postoje nijanse u politici i vrlo je važno da se razmene mišljenja. Rusija se trudi da maksimalno uzme u obzir interese Srbije i da pomogne tamo gde može. Zato će ovo biti razgovori na tri ravni. Prva je globalna situacija. Ona se menja i važno je razmeniti utiske i mišljenja, vizije. Mi smo za to da se bezbednost povećava i da se uspostavlja saradnja između Istoka i Zapada. To će biti najbolje za sve, i možda je sada došlo vreme da se to ostvari. Smatramo da perspektive Evrope umnogome zavise od dve stvari: prvo — treba jačati bezbednost. A tu je važno dogovarati se kako bi bila garantovana i bezbednost Rusije, i bezbednost svih evropskih zemalja. Ako se uspostavi saradnja, to će se umnogome pozitivno odraziti na položaj i Srbije. Drugo — saradnja EU i Rusije je bitna za povećanje ekonomske konkurentnosti Evrope: i istočne i zapadne i južne.
Dakle, povećanje bezbednosti i konkurentnosti evropskog subkontinenta i u svetu su važne stvari i tu se naši interesi podudaraju. Druge dve stvari su regionalna i bilateralna tematika.
Može li Srbija i u EU, i u Evroazijsku ekonomsku uniju?
— Rusija, Evroazijska unija postaje ključna karika objedinjavanja Evrope i Azije. Razvoj saradnje Srbije, EU sa Rusijom i EAEU je normalan proces. To nije sedenje na dve stolice. Srbija sarađuje i sa Grčkom i sa Turskom, a između Grčke i Turske postoje ozbiljna neslaganja. A niko joj ne kaže — ili s Grčkom, ili s Turskom. Suvereno je pravo Srbije da sarađuje sa svima s kojima joj je to od koristi i interesa.
Čujemo i da „Putinovi prijatelji“ kupuju ovo ili ono preduzeće, banke. Šta su od toga glasine, a šta činjenice, recimo, o kupovini „Galenike“?
— „Putinovi prijatelji“ — to je politički izraz. Ovaj pojam ništa ne znači.
A kad je reč o kupovini nekih preduzeća i banaka u Srbiji?
— Postoje kompanije sa ruskim kapitalom. To po pravilu nisu ruske kompanije, nego rusko-češke, rusko-engleske, ili englesko-ruske. One učestvuju na tenderima i kupuju određene aktive. U različitim zemljama. Mi to pozdravljamo. Ako postoji zainteresovanost Srbije da dođu investitori i ako oni pobeđuju na otvorenim tenderima, to je odlično. Ne više od toga.
Rekli ste da smo svedoci ogromnih promena u svetu. Ovih dana je predsednik Putin rekao da su propali pokušaji izgradnje unipolarnog sveta i da se ravnoteža postepeno vraća. Kako se izrazio, već živimo u drugoj dimenziji. Da li to znači da sa tom novom, jakom Rusijom Srbija može da očekuje da joj se više nikad neće ponoviti ono što se desilo 1999?
— Sigurno. Predsednik je u nedavnom obraćanju Federalnoj skupštini naveo među zadacima sa kojim se suočava moderni multipolarni svet da se pripreme jasne osnove međunarodnih odnosa za 21. vek. Međunarodni odnosi, zasnovani na uzajamnom poštovanju, očuvanju mira, razvoju.
Ruski političari su ne jednom govorili da je srpsko iskustvo delovalo otrežnjujuće za Rusiju. Zašto se, po vama, primer Kosova tako često navodi i na Zapadu, i u Rusiji, da bi se opravdale sasvim suprotne tačke gledišta. Na Zapadu, da je vojna intervencija dobra, u Rusiji, da bi pokazali koliko je opasna za međunarodno pravo?
— Krim je sasvim drugačija stvar od Kosova. Krim se mirno vratio u rodnu kuću u skladu sa željom naroda i postojećim međunarodnim pravom. Mi polazimo od toga da je Kosovo Srbija, i po svim međunarodnim pravilima ostaje njen deo. Rusija podržava i podržavaće Srbiju u zaštiti svog suvereniteta.
Da li se očekuje do kraja godine razgovor premijera Srbije sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom u vezi sa razvojem vojno-tehničke saradnje?
— Očekuje se.
Rekli ste da će regionalna pitanja takođe biti tema razgovora ministra Lavrova sa srpskim rukovodstvom. Kako vidite tu situaciju? U Crnoj Gori, recimo, polaziracija društva nikad nije bila veća. U Hrvatskoj nova vlada nudi Ukrajini iskustvo mirne reintegracije, u Makedoniji su izbori, a u Bosni raskol među narodima je sve dublji. Šta vas i Rusiju najviše brine u regionu?
— Kad je reč o regionu, mislim da je ovde veoma važno čuti srpsku stranu i njen odnos. To što vlasti Zagreba pokušavaju da kijevskoj vlasti prenesu svoja iskustva 1995. g. — operacije Blesak i Oluja, pokazuje da njih vezuju očigledno i iste istorijske navike. Srbi odlično znaju te „sjajne rezultate“. Neophodno je da u regionu bude stabilnost koja će se zasnivati i na poštovanju legitimnih interesa Beograda.
Ministar Lavrov je rekao da Crnu Goru pokušavaju da uvuku u NATO do odlaska Obame. Šta NATO može tako specijalno da donese stabilnosti regiona?
— Ništa.
