„Ukidanje sankcija moguće je samo uz jednoglasnu saglasnost EU, a to se neće dogoditi sve dok ne budu ispunjeni sporazumi iz Minska“, rekao je premijer Sipila.
Finski premijer bio je skeptičan u oceni mogućeg ukidanja sankcija zbog glavnog razloga — nedostatka napretka u realizaciji Minskih sporazuma, ističe „Ile“.
U Minsku je 11. i 12. februara 2015. održan sastanak „Normandijske četvorke“ za rešavanje građanskog sukoba u Ukrajini. Nakon sastanka lidera Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske koji je trajao 16 časova, potpisan je dokument o merama usmerenim na implementaciju Minskih sporazuma — o primirju i prekidu vatre u Ukrajini.
Agencija „Rojters“ je, pozivajući se na diplomatske izvore i anonimne zvaničnike, u petak saopštila da je Evropska unija spremna da produži ekonomske sankcije Rusiji za još šest meseci, nakon sastanka lidera evropskih država u Briselu 15. decembra.
Ranije je visoki predstavnik EU saopštio da u ponedeljak ministri spoljnih poslova država-članica Evropske unije neće raspravljati o sudbini ekonomskih sankcija protiv Rusije. On je dodao da su u toku pripremni radovi na sankcijama.
U Evropskoj uniji nema jedinstva o produžavanju restriktivnih mera. Jedan broj zemalja, među kojima su Grčka, Italija, Španija, Finska i Mađarska, navodi da su sankcije besmislene.
Kremlj, s druge strane, smatra da je povezivanje sankcija Zapada sa implementacijom Minskih sporazuma o Ukrajini apsurdno, pošto Rusija nije strana u sukobu i predmet dogovora o rešenju situacije u Donbasu.
Odnos Rusije i Zapada se pogoršao zbog situacije u Ukrajini. Zemlje Evropske unije prvo su uvele pojedinačne sankcije protiv fizičkih lica, a potom i sektorske restriktivne mere koje se tiču cele privredne oblasti.
Kao odgovor na to, Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja EU. Od tada su sankcije EU redovno produžavane, a poslednji put do kraja januara 2017. godine.
