Sa jedne strane, Tramp je potvrdio da će imenovati guvernera Ajove Terija Brensteda, čoveka koji lično poznaje Si Đinpinga, za ambasadora u Pekingu. Sa druge strane, telefonski razgovor američkog predsednika sa šefom administracije Tajvana je nešto što se nije dešavalo skoro 40 godina i jako je razočaralo Peking. A nedavno je nameru da se sastane sa Trampom izrazio i dalaj-lama.
Jasno je da bi taj susret izazvao još oštriju reakciju Kine, čije je Ministarstvo spoljnih poslova već reagovalo na najavu tibetanskog vođe i upozorio Vašington da je kršenje principa jedinstvene Kine u kinesko-američkim odnosima nedopustivo.
Dalaj-lama je inače čest gost u Beloj kući. Recimo, on je četiri puta bio kod odlazećeg predsednika Baraka Obame, što je uvek izazivalo bes u Pekingu.
Budućnost odnosa sa Kinom umnogome zavisi od toga hoće li Amerika odustati od podrške dalaj-lami i nizu stranih nevladinih organizacija koje se zalažu za odvajanje Tibeta od Narodne Republike Kine.
Dalaj-lama na platnom spisku
Krajem ′90-ih kada je bila skinuta oznaka tajnosti sa velikog broja dokumenata američkih tajnih službi, javnost je saznala da su operacije pobunjenika na Tibetu (pre nego što taj region oslobodila kineska vojska 1951. godine) i sam dalaj-lama finansirani iz budžeta SAD.
Tokom ′60-ih Centralna obaveštajna agencija izdvajala je tibetanskim separatistima za antikineske operacije najmanje 1,7 miliona dolara godišnje, uključujuči i platu dalaj-lame u iznosu 180.000 dolara. Računajući u cenama 2016. godine, to je otprilike 1,5 miliona dolara. Istini za volju, tokom ′70-ih, plata dalaj-lame je pala na „samo“ 800.000 dolara.
Stara priča o ljudskim pravima
U godišnjim izveštajima američkog Kongresa o ljudskim pravima u Kini, Tibetu je posvećen poseban deo. Dokument se tradicionalno objavljuje u februaru-martu i po pravilu uvek izaziva rast tenzija između SAD i Kine. Zvanični Peking tvrdi da Amerikanci iz godine u godine prepisuju isti izvaštaj i ne uzimaju u obzir napredak Tibeta, koji je postignut zahvaljujući uspešnoj socijalnoj i ekonomskoj politici Kine.
Sledeći izveštaj će biti objavljen nakon Trampove inauguracije, i ukoliko u međuvremenu ne dođe do diskutabilnih poteza poput sastanka sa dalaj-lamom, sadržaj novog dokumenta o ljudskim pravima u Kini bi mogao da da odgovor na pitanje da li je nova američka administracija spremna da promeni pristup prema tibetanskom problemu.
Trampovi ljudi su antikineski raspoloženi
Doktor političkih nauka Aleksandar Sergunin sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu kaže da je sada prerano govoriti o „tibetanskom pravcu“ Trampove politike.
„Ne verujem da je to prioritetno pitanje za novu administraciju. Koliko ja znam, savetnici Trampa zasad nisu detaljno razgovarali o pitanjima Tibeta i Tajvana. Ali ovi trustovi mozgova koji stoje iza novoizabranog američkog predsednika, raspoloženi su antikineski, barem što se tiče trgovine i geopolitike. To se, na primer, odnosi na Fond „Nasleđe“, koji je zadužen za Trampovu spoljnopolitičku platformu.
Džu Feng sa Instituta za međunarodne odnose u Nankingu kaže da „teret“ prethodnih američkih administracija i određene „osobine Donalda Trampa kao političara“ ne ulivaju nadu u mogućnost resetovanja kinesko-američkih odnosa kada je reč o Tibetu.
„Predstavnici američke administracije tradicionalno stavljaju akcenat na podršku ’demokratiji‘ i ’religijskim slobodama‘. U stvari, to nema nikakve veze sa tibetanskim pitanjem i predstavlja brutalno mešanje u unutrašnje poslove Kine“.
Još jedno pitanje koje interesuje analitičare: koliko novca će SAD izdvajati za takozvanu „tibetansku vladu u egzilu“? Trenutno, Amerika je drugi po važnosti donator ove vlade (prvi je Indija). Američki politički analitičar Frederik Vilijam Engdal je svojevremeno naveo da SAD izdvajaju dva miliona dolara godišnje, a da CIA i dalje razrađuje strategiju za korišćenje dalaj-lame u antikineskim aktivnostima.
