Borislav Korkodelović, dobar poznavalac prilika u toj državi za Sputnjik kaže da je do smene predsednice došlo jednim relativno bizarnim povodom.
„Predsednica Park već više decenija ima veoma blisku prijateljicu, gospođu Čoi, koja je koristeći prijateljske veze sa predsednicom, uticala na velike poslovne krugove da joj pomognu u formiranju dve nevladine organizacije koje su podržavale sport i kulturu i u koje se slilo više od 65 miliona dolara. Priča je krenula pre nekoliko meseci u jednim relativno levičarskim i veoma nacionalističkim novinama koje su objavile seriju članaka o toj aferi. Predsednica je zbog toga morala da otpusti neke od svojih najbližih saradnika iz takozvane ’Plave kuće‘, a na kraju je tužilaštvo iz Seula utvrdilo da je i ona sama osumnjičena da je dozvoljavala takve radnje gospođe Čoi. Ta žena je sada sa još nekoliko bivši saradnika predsednice Park u zatvoru, a Parlament, ali i nezavisna komisija tragaju za dokazima šta se sve krije iza tog slučaja“, objašnjava Korkodelović.
On napominje da je ta afera izazvala veliko nezadovoljstvo naroda i da je u proteklih šest subota gotovo dva miliona ljudi izašlo na ulice Seula i drugih gradova u Južnoj Koreji.
„Ta zemlja ima 50 miliona stanovnika, a kada dva-tri miliona ljudi, kao prošle subote, izađe na ulice u demonstracijama na kojima se odlučno zahteva ostavka predsednice Park, onda mogu da se shvate dimenzije tog nezadovoljstva. Za mene je to jedna od najznakovitijih činjenica vezano za taj događaj, taj revolt naroda. Kolone nezadovoljnih ljudi u Seulu su dugačke 3 kilometra, to je neprekidna masa ljudi koji u rukama drže kandila i baklje, tu su mlade žene sa decom, univerzitetski profesori, kao i studenti i srednjoškolci koji su zbog svojih rezultata na PISA testovima ponos Južne Koreje, obični ljudi… Ne bi me začudilo da na nekoj od sledećih dodela Nobelove nagrade za mir upravo ti demonstranti budu nominovani za nagradu“, kaže Korkodelović.
Kako kaže, Južna Koreja je 11. ekonomska sila sveta, članica G20 i saveznik Amerike, ali i zemlja koja sada ulazi u jedan vrlo neizvestan period.
„O smeni predsednice treba da odluči Ustavni sud koji za odluku ima 180 dana. U tom sudu međutim sedi nekoliko njenih odanih pristalica na koje ona računa, pa može da se dogodi da odluka o impičmentu bude poništena. Ukoliko, međutim, Ustavni sud usvoji odluku Parlamenta onda će izbori za novog šefa države biti održani u roku od 60 dana. Privreda bi trebalo da nastavi da funkcioniše, ali ako se haos i neizvesnost nastave, onda će to imati odraza na ekonomiju Južne Koreje, ali i na njene glavne partnere“, napominje Korkodelović.
Kada je reč o mogućim geopolitičkim promenama u regionu koje bi mogle da dođu sa eventualnom promenom vlasti u Južnoj Koreji, stručnjak za probleme Azijsko-pacifičkog regiona Vladimir Terehov za Sputnjik kaže da Južna Koreja jeste država koja se brzo razvija, ali da ona ipak još nije vodeći igrač u regionu.
„Tamo su još uvek, uz objektivne okolnosti, prilično uski okviri za geopolitičko manevrisanje. Glavni igrači koji veoma pažljivo prate razvoj situacije u Južnoj Koreji su Peking, Tokio i Vašington. Mora se imati u vidu da je Južna Koreja specifična država, jer se na njenoj teritoriji nalazi američki vojni kontigent. Vašington i Seul su vojno-politički saveznici. Osim toga, Južna Koreja ima sopstvene jake vojne snage koje neće dozvoliti bilo kakav metež u državi ili nekakve značajne međupartijske sukobe. Ne mislim da će se novonastala situacija odraziti na normalno funkcionisanje države“, smatra Terehov.
Evgenija Kima iz Centra za korejske studije smatra da moguća smena vlasti u Južnoj Koreji neće biti problem za novu američku administraciju i samog Donalda Trampa.
„Koreja i SAD su bili i ostali vojno-politički saveznici. Smena vlasti u Južnoj Koreji neće dovesti do promena u odnosima, kao što ni dolazak Trampa u SAD neće bitno uticati na geopolitičke odnose. Južna Koreja je bila oslonac za SAD u regionu, kako bi Vašington imao uporište odakle može da utiče na obuzdavanje Kine i Rusije. U tom smislu prisustvo američke vojske u Južnoj Koreji je vojno-strateška mera i zato se ništa ovde drastično neće promeniti“, objašnjava Kim za Sputnjik.
Zanimljiva je činjenica da je zahtev za opoziv predsednice potpisala 171 osoba, a kako bi on bio usvojen potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu, to jest podrška 200 od 300 poslanika, što praktično znači da su zahtev podržali i neki poslanici vladajuće stranke predsednice Južne Koreje.
