Za rezoluciju su glasala 122 člana Generalne skupštine, protiv je glasalo 13 članova, dok je 36 članova bilo uzdržano. Inicijator održavanja sednice i autor nacrta rezolucije je Kanada.
Dokument „zahteva hitan i potpuni prekid svih napada na civile i civilne objekte“, kao i „hitan prekid svih opsada u Siriji, uključujući Alep“.
Rezolucija, takođe, „zahteva hitan prekid borbenih dejstava“ i da se humanitarnim agencijama omogući da „brzo, bezbedno, neprekidno i bez prepreka“ rade na celoj teritoriji Sirije.
Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin je još pre glasanja izjavio da neće podržati nacrt rezolucije. On je naveo da dokument ima ozbiljne nedostatke. Pre svega, „netačno su određeni razlozi nastanka i razvoja sukoba u Siriji i optužbe se upućuju na račun vlasti zemlje“.
On je, takođe, naglasio da u tekstu „nije precizno ukazano da prekid borbenih dejstava ne može da važi za teroriste“, ne spominje se ključni problem razdvajanja terorista od umerene naoružane opozicije i „ne uzima se u obzir najnovija dinamika u Alepu“.
Stalna predstavnica SAD pri UN Samanta Pauer smatra da glasanje u UN treba da zaustavi pokolj.
„Ovo je glasanje za zaštitu osnovnih principa delovanja država, čak i u ratu, i glasanje za obezbeđivanje hrane, lekova i bezbednosti stanovništvu u istočnom Alepu koje to nema“, izjavila je ona.
Stalni predstavnik Kanade pri UN Mark Andre Blanšar rekao je da je nacrt rezolucije podsećanje na to da životi ljudi u Siriji treba da budu „najviši prioritet“.
Ranije ove sedmice Savet bezbednosti UN nije uspeo da usvoji rezoluciju o uspostavljanju sedmodnevnog prekida vatre u Alepu, gde poslednjih nedelja sirijska vojska i odredi ustanika potiskuju teroriste. Oslobođeno je više od 90 odsto teritorije istočnog dela grada. Protiv rezolucije bile su dve stalne članice Saveta bezbednosti UN — Rusija i Kina.
Rezolucije Generalne skupštine UN, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN, nisu pravno obavezujuće.