Ambasador Čepurin je rekao da je seminar na tu temu i u ovakvom sastavu učesnika u „Ruskom domu“ koristan i interesantan, kao i da saradnja mora da doprinosi socijalno-ekonomskom razvoju i Srbije i Rusije.
„Srbija je naš strateški partner. Obim uzajamne trgovine je značajan (iznosi 1,7 milijardi dolara u prvih devet meseci 2016. godine). Porasle su fizičke brojke (za 2,5 odsto). Rusija se stabilno nalazi na trećem mestu između stranih trgovinskih partnera Srbije“, rekao je ambasador Čepurin.
„Da li nam potpuno odgovaraju sadašnje prilike? Mislim da ne. Privrede naših zemalja imaju mnogo veći potencijal za uzajamno povezivanje. Godina 2016. postaje godina obnove rasta srpskog izvoza u Rusiju.“
Čepurin je naglasio da 2017. godina mora da postane godina povratka celokupne trgovinske razmene procesu rasta.
„Imamo preduslove za to. Treba iskoristiti raspoložive i stvarati nove mehanizme“, dodao je on.
Nepridruživanje Srbije antiruskim sankcijama je išlo u korist trgovinskoj razmeni dve zemlje, rekao je Čepurin, navodeći primer 2015. godine kada je trgovinska razmena sa Italijom pala za 36,2 odsto, a u prvih devet meseci 2016. godine još za 42 odsto. Srpski izvoz u Rusiju, kako je ilustrovao ambasador, 2015. godine je ipak pao mnogo manje, a 2016. godine je porastao za 9,1 odsto.
„Rasturiti rusku privredu, kako nam je obećao pre dve godine Barak Obama, nisu uspeli i neće. Rusija sigurno stoji na nogama, prilagodila se i ilegalnim restrikcijama i konjunkturi svetskih tržišta energenata. Stabilizovala se i rublja. Obezbedili smo makroekonomsku održivost. Očekujemo značajno sniženje inflacije krajem godine (sa 12,9 odsto 2015. godine do 6 odsto 2016. godine, a 2017. i 2018. godine do 4 odsto). Menja se i struktura naše privrede, obnavljaju se postojeće grane privrede i stvaraju se nove, formiraju se savremene kompanije sposobne za rad na svetskim tržištima“, rekao je Čepurin.
Čepurin je naglasio da Rusija ima dobar potencijal za povećanje nesirovinskog izvoza. Izvoz poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žita, porastao je do 17 milijardi dolara, izvoz informacionih tehnologija — do 7 milijardi dolara. U tim pravcima rast se i dalje nastavlja, dodao je on.
„Vladimir Putin je naložio Vladi da 2019. i 2020. godine obezbedi tempo ekonomskog rasta koji je veći od svetskog, odnosno od 4 do 5 odsto ako uzmemo sadašnji rast. Do kraja maja očekujemo usvojenje programa rasta.
Dve glavne posebnosti obezbeđenja kvalitetnog rasta je razvoj privrednih grana 21. veka i veća orijentacija prema Istoku, odnosno posredstvom razvoja ruskog Dalekog istoka i saradnje sa Azijom, koja je postala svetski centar rasta“, objasnio je Čepurin.
Ambasador Čepurin je rekao da će se pri tome i evropski vektor razvijati.
„Razvoj odnosa sa Srbijom mora pri tome da zauzme odgovarajuće mesto. Gde su prilike za kvalitetan rast, o tome ćemo zajedno raspravljati. Važna je aktivna pozicija i srpske strane, Vlade Srbije i poslovne zajednice“, zaključio je ruski ambasador.
