Kako je rekao, sve to je pokazatelj da neko u Vašingtonu zaista pokušava da kompromituje ne samo akcije državnog sekretara Kerija, već i njegov autoritet. Kada je reč o samom dogovaranju za datum pregovora, Lavrov je ocenio da ceo proces pomalo podseća na nekakav detektivski roman.
„Naime, još 2. decembra u Rimu me je Džon Keri zamolio da podržim dokument koji su izdali Amerikanci. Mi smo još tada odgovorili da je on u skladu sa našim interesima i predložili Amerikancima sastanak u bilo kom trenutku. Oni su potom predložili 7. decembar kao dan za pregovore, što smo mi javno potvrdili kao dobru ideju koja bi rešila problem Alepa. Međutim, iznenada juče dobijamo poruku od Amerikanaca da ipak ne mogu da se sastanu sa nama jer su se predomislili. Oni zatim povlače svoj dokument i predlažu nov, a nakon čitanja shvatamo da se sve vraća na početak, a to što se događalo u međuvremenu liči na pokušaj da se kupi vreme, kako bi borci u Alepu uspeli da se pregrupišu i da bi dopremili pojačanje“, objasnio je ruski šef diplomatije.
Lavrov se takođe osvrnuo i na govor predstavnice SAD u Savetu bezbednosti UN u kojem je rekla da ne postoje nikakvi sporazumi o Alepu između Vašingtona i Moskve, kao i da je sa Rusijom nemoguće pregovarati rekavši da se stiče utisak da su predstavnici SAD u UN jednostavno dezavuisali državnog sekretara.
„Teško je shvatiti ko tamo donosi odluke, ali sudeći po svemu, ima mnogo ljudi koji žele da potkopaju autoritet i delovanje Džona Kerija“, zaključio je Lavrov.
Član stručnog saveza Instituta društveno ekonomskih i političkih studija u Moskvi Aleksej Zudin smatra da su sve to pokušaji odlazeće administracije da se što više pokvare odnosi SAD i Rusije kako bi nakon inauguracije Trampa novoj administraciji bilo što teže da izgrade mostove sa Rusijom.
Upitan ima li smisla nastaviti pregovore sa Kerijem, odnosno sa odlazećom političkom garniturom, Zudin je rekao da bi to sa ruske strane bio pokazatelj dobre volje, što je uvek dobro i posebno važno u sadašnjoj situaciji, imajući u vidu stalne medijske napade na Rusiju.
Kao drugo, dodaje on, mislim da ipak i ruska i sirijska strana, bez obzira na sve, a polazeći od humanitarnih, ali i političkih obzira i razloga, pokušavaju da svedu na minimum tu štetu koju je rat naneo stanovnicima Alepa.
Napad na rusku vojnu bolnicu — planirana akcija
Napad na rusku vojnu bolnicu u Alepu predstavljao je planiranu akciju, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. On je rekao da ruski vojnici u Damasku trenutno pomažu da se preduzmu dodatne mere bezbednosti nakon napada na rusku mobilnu bolnicu. Takođe je istakao da je Moskva zabrinuta što zapadne zemlje podstiču sirijsku opoziciju na radikalne akcije.
„Ubeđeni smo da je u pitanju isplanirana akcija koju su osmislili oni koji pokušavaju da održe svoje položaje u Alepu, uz podršku njihovih pokrovitelja iz inostranstva. Tužno je što zapadne zemlje, koje se hvale zabrinutošću o ljudskim pravima i humanitarnom situacijom u Siriji u stvari nastavljaju da podržavaju ekstremiste. Ako su oni zaista spremni da se posvete humanitarnoj situaciji, onda moraju da prestanu da govore gluposti i da zaista počnu da šalju pomoć, kao što to čini Rusija. Nakon što je veći deo istočnog Alepa oslobođen, prepreka za dostavljanje pomoći više nema“, ocenio je ruski diplomata.
Lavrov se osvrnuo i na činjenicu da su borci odustali da napuste Alep rekavši da to za sada ništa ne govori, jer oni ni nemaju od čega da odustanu, budući da još uvek nisu definisane odredbe rusko-američkog sporazuma koje bi imale oblik direktne akcije. U svakom slučaju, on je upozorio da ukoliko neko od boraca ne bude hteo da dobrovoljno napusti Alep — biće likvidiran, jer drugog izlaza, kako je rekao, nema.
Prethodno je portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov precizirao da je tokom napada na rusku mobilnu vojnu bolnicu u Alepu stradala jedna ruska vojna bolničarka, dok su dva medicinska radnika ranjena, kao i civili koji su se u tom trenutku tu nalazili. On je za napad direktno optužio borce „opozicije“, jer se, kako je rekao, pripadnici Nusra fronta nisu nalazili u blizini područja gde je razmešten medicinski centar.
„Naši medicinski radnici su u Alepu pružali pomoć deci. Njihova krv leži i na rukama naručilaca ovog ubistva, kao i na onima koji su ih stvorili, brinuli se o njima, naoružali ove zveri u ljudskom obliku, i nazvali ih, radi opravdanja pred svojom savešću i svojim biračima — opozicijom. Da, na vama, gospodo — pokrovitelji terorista iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i ostalih zemalja i organizacija koje ih podržavaju“, poručio je Konašenkov.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da preciznost kojom je bombardovana mobilna ruska vojna bolnica u sirijskom gradu Alepu pokazuje da su napadači imali tačne koordinate i poručio da Kremlj žali što međunarodna zajednica „više nego skromno“ reaguje na taj napad.
On je, takođe, negirao optužbe zapadnih medija da Moskva izbegava razgovore sa Vašingtonom o rešavanju situacije u Siriji do inauguracije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
I stručnjak za Bliski istok Jurij Zinjin, sa Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose, takođe tvrdi da je napad na bolnicu planirana akcija, zato što je nemoguće „slučajno“ izvesti tako precizan napad, posebno imajući u vidu da se Alep nalazi u velikom haosu.
„Treba da postoji neko ko bi dao koordinate za izvođenje napada. Napad na bolnicu u Alepu pokazao je pravo lice takozvane opozicije, ma kako se ona zvala. To su teroristi, oni ne zaslužuju oproštaj ukoliko pucaju na bolnice, koje ne pomažu vojnicima, nego civilima i deci“, naveo je Zinjin.
Istovremeno, Ministarstvo odbrane Rusije zatražilo je od međunarodne zajednice i međunarodnih organizacija da osude napad na mobilnu bolnicu u Alepu. Stejt department je prethodno demantovao optužbe da sirijskim pobunjenicima dostavlja koordinate položaja sirijskih trupa i ruskih medicinskih radnika.
Rusija i Kina blokirale rezoluciju o Alepu
U međuvremenu se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nastavila drama. Naime, Moskva i Peking blokirali su rezoluciju o humanitarnoj situaciji u sirijskom gradu Alepu. Dokument je podržalo 11 zemalja-članica Saveta, dok su Rusija i Kina, kao i Venecuela, glasale protiv, a Angola se uzdržala od glasanja.
Autori rezolucije su Egipat, Španija i Novi Zeland, a u dokumentu se poziva na prekid vatre u Alepu u trajanju od deset dana. U predloženo primirje je trebalo da budu uključeni i napadi na pozicije terorističke organizacije Nusra front.
Inače, tu rezoluciju Ministarstvo inostranih poslova Rusije ocenilo je kao poziv zemalja Zapada da se prekine operacija u istočnom Alepu, te da sve to podseća na očajnički pokušaj spasavanja terorista kojima oni inače rukovode. Ovo je ujedno i šesti put da je Rusija uložila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti o Siriji počev od 2011. godine, a peti put da je takav potez blokirala i Kina.