Posle nove ruske spoljnopolitičke strategije, dva dana posle donošenja doktrine informativne bezbednosti, Rusija je donela i strategiju ekonomske bezbednosti zemlje.
Na sednici Saveta bezbednosti koji je usvojio strategiju predsednik Vladimir Putin je poručio da će Vlada i Centralna banka i dalje posvećivati posebnu pažnju finansijskoj i bankarskoj stabilnosti, a kao jedan od zadataka naveo je napor da ruske kompanije ne odlaze pod strano upravljanje.
On je istakao i potrebu da se usavršavaju metode zaštite od sajber napada na finansijski sistem, kao i jačanja mera čiji je cilj sprečavanje nelegalnog iznošenja novca van zemlje.
Ekonomista Miladin Kovačević strategiju vidi kao prirodan sled događaja, s obzirom na globalnu ekonomsku i političku situaciju. Strategija pre svega podrazumeva smanjivanje ili optimalizaciju rizika na globalnom, pa i na unutrašnjem planu do mere do koje je to moguće, a očigledno je da je globalni rast poprilično krhak, kaže Kovačević za Sputnjik.
„MMF ga ocenjuje na 3,1 odsto ove godine, sledeće na sličnom nivou, ali treba reći da deo njega potiče od tzv. novorastućih ekonomija, pre svega Kine, Indije, ali i Rusije i Brazila, dok su ekonomije razvijenih zemalja i dalje na nivou mršavog rasta, na nivou od 1,6 u Evropskoj uniji. SAD su nešto jače, oko dva odsto, ali sve zajedno razvijene ekonomije i dalje više stagniraju, nego što se oporavljaju, jer je rast praćen raznim rizicima zbog starenja stanovništva, velikih socijalnih opterećenja. Na globalnom planu ponovo se javljaju i protekcionizam i trgovinske barijere. Teško je održati kurs liberalne trgovine, održati pod kontrolom rizične faktore, a najrizičniji su politički“, kaže Kovačević.
On podseća da je to posebno uočljivo zbog migrantske krize i ratnih dešavanja na Bliskom i Srednjem istoku. Podseća da je taj region izuzetno važan za ekonomiju sveta, posebno zbog snabdevanja energentima, a energetska stabilnost je vrlo važna za ekonomsku.
„Energetska stabilnost je povezana sa ekonomskom, a pomenuta žarišta sa evropskim. Sve je povezano. Evropska žarišta su povezana sa onima na Istoku, pa ’desni talas‘ u Evropi može biti vrlo nepovoljan za opstanak evropskih integracija i same Unije“, upozorava ekonomista.
On kaže da je Rusija, bez obzira na trenutne okolnosti, nedeljiva od globalne ekonomije i da je dobro što razmatra mere zaštite ekonomske bezbednosti do 2030. godine, dugoročno, što nije karakteristično za tu zemlju.
„Rusija verovatno razmatra ekonomsku bezbednost s aspekta amortizacije rizika koji mogu doći izvana, ali ne mislim da njome gradi bilo kakav polaritet, naprotiv, reč je o težnji da se radi na tome da se popravi globalna ekonomska bezbednost. Da se amortizuju rizici koji dolaze iz sfere politike, trgovine, segregacija, zona zahvaćenih konfliktima, terorizmom. Rusija traži za sebe najpovoljnije strateške pravce na kojima će izgraditi mehanizme amortizacije rizika“, zaključuje Kovačević.
Profesor Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“ i član Ruske akademije prirodnih nauka Konstantin Andrijanov za Sputnjik navodi tri prioriteta koja bi, prema njegovom mišljenju, trebalo imati na umu kada je reč o razvoju ekonomije. To su pre svega jačanje finansijske bezbednosti i privredni rast, ali što se tiče privrede, situacija je veoma komplikovana, kaže Andrijanov.
„Zabrinjava istrošenost proizvodnih kapaciteta, posebno u prerađivačkoj industriji. Kada je reč o industriji alata, Rusija uvozi do 90 odsto proizvoda, na šta je ukazao i premijer Medvedev. Naravno da su potrebne mere za podsticaj domaćih proizvođača, jer je ovakva situacija direktna pretnja ekonomskoj bezbednosti zemlje. Još jedan problem koji je neophodno rešavati jeste visoka zavisnost ruske valute i celokupnog finansijskog sistema od situacije na svetskom tržištu sirovina“, kaže Andrijanov.
On ističe da je ništa manje važan razvoj socijalne sfere, odnosno ulaganje u „ljudski kapital“, povećanje standarda građana, ulaganja u obrazovni i zdravstveni sistem. Inače, ekonomska pitanja obuhvaćena su i novom spoljnopolitičkom doktrinom Rusije, gde se među zadacima ističe i stvaranje povoljnih uslova za stabilan rast i podizanje konkurentnosti ruske privrede, njena tehnološka obnova, kao i podizanje standarda stanovništva.
Ističe se i da je nedopustiva diskriminacija ruskih roba, usluga i investicija, a takođe ukazuje da je zaštita interesa ruskih kompanija na svetskoj sceni važan deo doktrine spoljne politike.
