Babić radi u kompaniji „Dipon pajonir“ koja proizvodi i prodaje seme različitih poljoprivrednih kultura. On rukovodi grupom stručnjaka koji se bave selekcijom semena suncokreta i kukuruza, kao i eksperimentima i uvođenjem semena koja su najpogodnija za uzgoj u ruskim uslovima. Babić rukovodi grupom od 6 zaposlenih.
„Odavno sam govorio o tome da su regioni gde se gaji i uspeva kukuruz zapravo vrlo prijatni za život i do danas sam uveren u svoje reči“, smeje se Milosav Babić odgovarajući na pitanje da li mu se sviđa život u kozačkom kraju.
„Krasnodar i njegova okolina najrazvijeniji su poljoprivredni region Rusije“, smatra on. „Iz perspektive samog kvaliteta zemljišta, klime i tehnologije proizvodnje, Kuban je ključni region za rusku poljoprivredu, a Krasnodar je veoma razvijen i lep grad“.
„Iskreno govoreći, nisam se spremao za život u Rusiji, ali sa druge strane dosta sam znao o istoriji i kulturi i prilično dobro sam vladao jezikom. Od 1993. godine do 1997. mnogo sam putovao i povremeno radio u Kazahstanu, gde sam progovorio ruski. Ne bi trebalo zaboraviti da su ruski i srpski veoma slični jezici, imaju iste slovenske korene. Tako da jezička barijera praktično za mene nije postojala. Možda, ruku na srce, nisam govorio sasvim tečno, ali sa druge strane, sasvim dovoljno da mogu da komuniciram“, govori Milosav.
Što se tiče odnosa sa ruskim radnim kolektivom, po mišljenju našeg sagovornika, nije bilo drugačijih poteškoća u odnosu na one sa kojima se već susretao u Srbiji.
Mentalitet nam je sličan
„Mentalitet nam je sličan. Javljaju se uglavnom pitanja tehničkog i organizacionog karaktera. Želeo bih posebno da podvučem doprinos mojih ruskih kolega našem zajedničkom poslu — oni su divni ljudi, odlični stručnjaci, imamo dobar tim. Sve teškoće koje se jave tokom procesa rada, mi rešavamo zajedno, i u najvećem broju slučajeva — vrlo uspešno“, govori Babić.
„Kako za srpske poljoprivrednike, tako i za ruske, osnovni cilj bilo kakvog rada je dobar prinos i optimalna zarada. Ne bi trebalo porediti srpske poljoprivrednike sa ruskim, jer je komad zemlje koju obrađuje srpski seljak u proseku negde oko 5 hektara. A ovde u Rusiji — ogromni agroholdinzi imaju hiljade, stotine hiljada hektara. Na pet hektara neće biti ni prinosa ni zarade kao ovde, ali zato neće biti ni velikih gubitaka“, govori Milosav. „Ruski poljoprivrednici rade u potpuno drugačijim uslovima, računaju na sasvim drugu dobit. I veoma dobro umeju da računaju novac koji ulažu samo u proverene i kvalitetne sorte“, govori Babić i dodaje da je zato rusko tržište vrlo zahtevno kada se radi o kvalitetu semena, ali i svega ostalog.
„Ne osećam se ovde kao stranac. Kuda god da krenem, ljudi su dobri, voljni da pomognu, profesionalni su i nemam praktično nikakvih problema zbog toga što živim van granica svoje zemlje. Kolege su takođe uvek voljne da pomognu“, kaže Babić.
Za ovo vreme koliko je u Krasnodaru, već je zavoleo prestonicu oblasti Kuban i sa zadovoljstvom otkriva nove delove grada.
„Kad imam slobodnog vremena, uvek pokušavam da nađem neko novo mesto — malu crkvu koju još nisam video, trg ili park, lepu zgradu — to je sve za mene novo iskustvo, novi utisak. I sve to veoma cenim“, iskren je Babić.
Nedostaje samo porodica
Agronom iz Srbije priznaje da bi rado ostao da živi u Krasnodaru, da ne oseća da mu nedostaje porodica, za koju je on jako vezan.
„Tehnički napredak pomaže — svakodnevno komuniciram sa porodicom, vidimo se preko Skajpa. Osim toga, često putujem u Srbiju, a moja žena ili deca mi dolaze u goste“, objašnjava Babić.
Radni ugovor Milosava Babića predviđen je na 5 godina, a da li će ugovor biti produžen, zavisi od poslodavca odnosno koliko će njegove usluge biti potrebne u Rusiji. Sa druge strane, mnogo zavisi od Babićeve porodice. Njegova deca su već prilično velika i ne bi im bilo lako da sad pređu u Rusiju.
„Ipak, ako bi oni pristali da se presele u Krasnodar, lako bih mogao da ostanem ovde zauvek“, iskren je Babić.
Upravo mu je u gostima starija kćerka, on joj sa velikim zadovoljstvom pokazuje grad i lokalnu kuhinju koja joj se već dopala.
Sam Milosav je nakon dolaska u Krasnodar promenio svoje gastronomske navike: „Ruska hrana se razlikuje od srpske. U Rusiji sam zavoleo boršč, heljdu. Čini mi se da se u ruska jela dodaje više peršuna, mirođije, bosiljka. Ukus senfa se takođe razlikuje. U Srbiji ga praktično nisam jeo, a ovde jedem senf vrlo rado“.
