Postala je poznata kao Božićna zvezda, ali naučnici sada kažu da vodilja koja je sjala nad pećinom u Vitlejemu uopšte nije bila zvezda.
Novi podaci ukazuju na redak raspored nebeskih tela u kom Sunce, Jupiter, Mesec i Saturn svi leže u ravni sa sazvežđem Ovna.
Gran Metjuz, profesor teoretske astrofizike i kosmologije na Odeljenju za fiziku Univerziteta Notr Dam, proučavao je Vitlejemsku zvezdu duže od jedne decenije.
„Astronomi, istoričari i teolozi su raspravljali o Božićnoj zvezdi godinama. Odakle je nastala? Kako je izgledala? Moderna astrofizika trebalo bi da dâ odgovor na ta pitanja“, kaže on.
Prema istraživačima, Sunce, Jupiter, Mesec i Saturn bili su u ravni sa Ovnom, dok je Venera bila u sazvežđu Ribe, a Merkur i Mars u Biku.
Takav raspored nebeskih tela dogodio se u šestom veku nove ere, i to u doba prolećne ravnodnevice.
On bi za tri mudraca koji su bili sveštenici drevnog Vavilona simbolizovao rađanje novog vladara Judeje.
„Mudraci su primetili tu astrološku simboliku i prepoznali da će biti rođen novi vladar“, kaže Metjuz.
Takav raspored planeta je izuzetno redak i neće se ponoviti u narednih 16.000 godina, ali čak ni tada ne u sazvežđu Ovna.
Istraživači kažu da ni u 500.000 godina u budućnosti neće biti tako jedinstvenog rasporeda planeta.
