Sporazum o pravosuđu, koji su Beograd i Priština potpisali uz posredovanje EU, a o čijem sprovođenju je dogovor postignut 2015, odnosi se na priznanje i izvršenje presuda i odluka sudova Republike Srbije donetih posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik kaže da se sporazum odnosi na presude donete u srpskim sudovima izmeštenim sa Kosova i Metohije posle dolaska međunarodnih snaga 1999. godine naovamo i da se odnosi na sud koji je funkcionisao u Kosovskoj Mitrovici.
„Priština je osporavala funkcionisanje tih sudova i nije prihvatala njihove odluke, sada su prihvatili, što znači da će sve donete presude i odluke biti realizovane i to je dobro, jer su na taj način prihvatili nadležnost sudova koje su do sada osporavali“, kaže Drecun za Sputnjik.
Šta potpisani sporazum tačno znači, na šta se sve on odnosi i kako će to biti primenjeno u praksi Drecun nije mogao da nam kaže. Međutim, jasno je da se to ne odnosi na presude koje su donesene pre 1998. u tim sudovima, a koje se tiču presude protiv Hašima Tačija, koga je Okružni sud u Prištini 11. jula 1997. godine proglasio krivim i u odsustvu osudio na 10 godina zatvora. Sporazum neće imati nikakvog uticaja ni kad je reč o nekim drugim pripadnicima OVK protiv kojih su bile podignute optužnice i u nekim slučajevima čak izrečene presude zbog kršenja Ustava tadašnje države SRJ zbog terorističkog udruživanja za rušenje državnog poretka. Te optužnice i presude su, naime, donete pre 1999. godine.
Sa druge strane, Priština bi po tom sporazumu morala da prizna presude donete u Višem sudu u Nišu 2016. koji je na po 15 godina zatvora osudio pripadnike bivše OVK zbog oružanih napada na vojnike Vojske Jugoslavije na Košarama, takozvane pripadnike terorističke grupe „Kobre“ pod rukovodstvom Agima Ramadanija, koji su 30. septembra 1998. godine napali dve patrole graničara Vojske Jugoslavije na jugoslovensko-albanskoj granici, kada su ubijena petorica, a ranjena šestorica vojnika. Tim teroristima sudilo se u odsustvu, a u pitanju su pripadnici grupe „Kobra“ Šićem Maljoku, Gaši Džaferi, Gacaferi Demuš, Demu Maljoku, Agon Isufi, Čuni Anton, Abit Ali i Rustem Beriša. Ukupno su osuđeni na 120 godina zatvora. Kosovski premijer Isa Mustafa je tada ocenio presudu kao „farsu Beograda“.
Sporazum o pravosuđu, čija primena je dogovorena i počinje od 10. januara, važan je i zbog toga što bi presude i odluke donete od strane srpskih sudova, koji su posle dolaska međunarodnih snaga na Kosmet izmešteni iz pokrajine, trebalo da budu ne samo priznate, već i realizovane, što bi, smatra Drecun, trebalo da stvori pravnu sigurnost za srpski narod na KiM.
Drecun kaže i da Srbija mora da reši status sudija i tužilaca do 10. januara, a to će se rešiti tako što će se sudije, tužioci i administrativno osoblje uključiti u rad tih sudova, da mesta u sudskim većima koja su predviđena za srpske sudije i tužilaštvo, budu popunjena i da počnu da funkcionišu.
Tekst Sporazuma
Sporazum o pravosuđu sastoji se inače od 15 tačaka. Zakoni Kosova će se primenjivati na sudske institucije, u skladu sa Prvim sporazumom. Postojaće jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo za oblast Mitrovice. Osnovni sud u Mitrovici imaće više prostorija. U regionu Mitrovice postoje četiri ogranka Osnovnog suda: Zubin Potok, Leposavić, Srbica i Vučitrn. Velika većina slučajeva koji dolaze iz opština gde su smešteni ogranci, dobiće presudu u tim ograncima, u skladu sa zakonom. Na Kosovu predsednik Osnovnog suda odlučuje o raspodeli slučajeva. Raspodela slučajeva tužiocima zasniva se na stručnosti, specijalizaciji, ličnoj pozadini i znanju o lokalnoj oblasti, u skladu sa kosovskim zakonom. O većini slučajeva na Osnovnom sudu odlučuje samo jedan sudija, u skladu sa kosovskim zakonom. Obe strane biće predstavljene u svim prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici, kancelariji Osnovnog tužilaštva i upravi Apelacionog suda u Mitrovici. U prostorijama Osnovnog suda Mitrovice na severu Mitrovice većinu će činiti kosovski Srbi.
U prostorijama Osnovnog suda Mitrovice na severu Mitrovice biće smešteni:
• uprava Apelacionog suda u Mitrovici, koju će činiti pet sudija iz redova kosovskih Srba i dve sudije iz redova kosovskih Albanaca.
• odeljenje za teške zločine za celu oblast Mitrovice, koje će činiti četiri sudije iz redova kosovskih Srba i četiri sudije iz redova kosovskih Albanaca.
• odeljenje koje će presuđivati o svim krivičnim delima na severu i jugu Mitrovice i u Zvečanu.
U prostorijama Osnovnog suda Mitrovice na jugu Mitrovice biće smešteni:
•odeljenje za maloletnike za celu oblast Mitrovice.
• odeljenje koje će presuđivati o civilnim pitanjima, nespornim tvrdnjama i napadima maloletnika u Severnoj i Južnoj Mitrovici i Zvečanu.
Prostorije u Južnoj Mitrovici biće smeštene u zgradi „Jugobanke“ ili u drugoj zgradi, po dogovoru obe strane.
Predsednik Osnovnog suda Mitrovice je kosovski Srbin sa severa Kosova. Glavni tužilac Osnovnog tužilaštva Mitrovice je kosovski Albanac. Prostorije su smeštene u Administrativnoj kancelariji Severne Mitrovice u Bošnjačkoj mahali ili u drugoj zgradi, po dogovoru obe strane. Predsednik Apelacionog suda u severnoj Mitrovici je kosovski Srbin, potpredsednik Apelacionog suda u Prištini je kosovski Srbin. U sklopu suda u južnom delu Mitrovice, sporazum predviđa po dvojicu srpskih sudija i sedam srpskih članova administracije u Zubinom Potoku i Leposaviću.
U Osnovnom Tužilaštvu Mitrovice radiće po devet tužilaca kosovskih Albanaca i devet kosovskih Srba, dok će po obe strane imati po 24 člana administrativnog osoblja. Predsednik suda u Kosovskoj Mitrovici biće Srbin. U zgradi suda u severnom delu Kosovske Mitrovice sedeće većina srpskih sudija i administrativnog osoblja.
U sudskim jedinicama Južno od Ibra, Srbi će imati srpske sudije, dok će na čelu onih sudskih jedinica, koje se nalaze u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom, takođe biti Srbi. Za sve odluke koje donose sudovi obezbeđeni su mehanizmi zaštite za srpski narod, jer će u prvostepenim postupcima raditi srpske sudije. Takođe, postojaće i odeljenje Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici u kojem će srpske sudije odlučivati po žalbama na prvostepene presude iz većinskih srpskih opština sa cele KiM.
Kosovo je još prošlog leta raspisalo konkurs za sudije, srpske sudije su se prijavljivanje po principu dobrovoljnosti, a pitanje je koliko će sudija iz Srbije pristati da budu integrisani u kosovsko pravosuđe.
U sudovima koji su još pod ingerencijom Republike Srbije u Kosovskoj Mitrovici ima 74 sudije. Za većinu stručnjaka u Srbiji potpisivanje tog sporazuma znači da bi Srbija imala svoje sudije u okviru „nelegalne države koja se zove Kosovo“.
Niko od sudija i tužioca srpske nacionalnosti neće morati da se odrekne srpskog državljanstva, ali nije jasno da li je rešen problem „nepremestivosti“ sudija, to jest kako je tim sporazumom rešen problem „garancije“ Prištine da srpske sudije neće jednog dana biti sudije suda u Kosovskoj Mitrovici, a sledećeg dana sudije u Prizrenu, Peći, ili u nekom mestu u kojem ne žive.
