Banka Rusije snizila je zvaničan kurs dolara i evra za petak, 2. decembar. Kurs evra je pao za 1,73 rublje i iznosiće 67,61 rublju, a kurs dolara je pao za 1,56 rubalja i iznosiće 63,68 rubalja. Vrednost rublje je, ocenjuju stručnjaci, prirodno skočila posle skoka cene nafte.
Ruski analitičari računaju na to i da će susret OPEK-a sa Rusijom i drugim zemljama koje nisu članice te organizacije doneti pozitivne rezultate. Očekuje se da će susret biti održan 9. decembra i da će se takođe pozitivno odraziti na tržište nafte, makar privremeno.
Jedan deo analitičara predviđa da će taj preokret doprineti jačanju ruske nacionalne valute, a da će dalja stabilizacija kursa uticati i na smanjenje inflacije i da će pozitivno uticati na industriju nafte i gasa. To će pomoći ruskoj privredi da se lakše nosi sa krizom, ali i njenom oporavku. Analitičari skreću pažnju na to da zbog odluke OPEK-a ne bi trebalo biti euforičan, jer je „za stabilnost najvažnije da se dogovori postignuti u Beču poštuju“.
Stručnjaci, sa druge strane, ukazuju na to i da dogovor OPEK-a ide na ruku američkim proizvođačima nafte iz škriljaca i da bi sada oni mogli da se aktiviraju. Do pre samo nekoliko godina proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD nije bila profitabilna, ali su od 2014. godine troškovi proizvodnje od Teksasa do Severne Dakote smanjeni za skoro duplo, što je naftnu industriju SAD učinilo jakim rivalom, čak i pri niskoj ceni nafte.
Neki ruski eksperti očekuju da će se cene nafte na tržištu sada stabilizovati, u rasponu od 55 do 60 dolara za barel nafte marke „brent“, dok drugi ne očekuju veliki skok cena i smatraju da su precenjene priče o uticaju odluke OPEK-a na Rusiju.
Ti drugi predviđaju da će se cena nafte u dužem vremenskom periodu kretati između 42 i 52 dolara, a da će cenu od 55 do 60 dolara dostizati „samo u određenim momentima“. Takve tvrdnje objašnjavaju time da je „smanjenje proizvodnje za 1,2 miliona barela nedovoljno“, tim pre što su gotovo svi proizvođači povećali svoje obime do maksimuma. Kao drugo, postoji veliki broj kompanija koje dobijaju naftu iz škriljaca, iz SAD.
Određeni broj analitičara smatra na to da se za Rusiju situacija neće preterano izmeniti. Oni podsećaju da je Rusija godinu dana živela sa prosečnom cenom nafte od oko 45 dolara i da će tako biti i ubuduće, mada bi joj skok cena odgovarao. Oni ocenjuju da je proteklo zasedanje OPEK-a „spekulativni pi-ar za spekulante na tržištu“ i da ne bi trebalo preuveličavati značaj tog događaja, a naročito zbog toga što svi, uključujući i Rusiju, sada imaju maksimalnu proizvodnju. I podjednako važno pitanje je, dodaju oni, pitanje tržišta i gde će se ta nafta prodavati.
Ipak, ukazuju stručnjaci, da bi se vrednost barela dugo održala na visokom nivou, neophodan je rast svetske ekonomije, jer „ako budu stagnirale Kina i druge zemlje u razvoju na azijskom tržištu, tu naftu neće imati ko da kupuje“.
Ne bi trebalo zaboraviti ni to da će se 14. decembra održati još jedno zasedanje Sistema saveznih rezervi SAD, na kojem će skoro sigurno biti povećana kamatna stopa. To znači da će dolar ojačati, a da će nafta pojeftiniti.
Inače, dogovor iz Beča smatra se istorijskim, jer je to prvi put od 2008. godine da je kartel vodećih svetskih proizvođača i izvoznika nafte uspeo da reši unutrašnje nesuglasice i postigne takav dogovor.
Dogovor predviđa da se proizvodnja smanji za 1,2 miliona barela na 32,5 miliona barela dnevno, važiće od 1. januara 2017. godine i biće na snazi šest meseci, sa mogućnošću produženja za još toliko vremena.
