Ruski predsednik Vladimir Putin utvrdio je novi koncept spoljne politike Rusije. U tekstu ukaza objavljenog na sajtu predsedničke administracije stoji da Rusija neće prihvatiti pokušaje vojnog, političkog, ekonomskog ili bilo kojeg drugog pritiska SAD i zadržava pravo da odlučno odgovori na neprijateljska dejstva, uključujući jačanje nacionalne odbrane i usvajanje recipročnih ili asimetričnih mera.
Prema tekstu dokumenta, Rusija stvaranje globalnog protivraketnog sistema SAD posmatra kao pretnju i zadržava pravo da preuzme adekvatne mere.
Komentarišući novi koncept spoljne politike Rusije istoričar Dragomir Anđelković kaže da je reč o doktrini fleksibilne odlučnosti. To je doktrina koja podrazumeva čvrst otpor tamo gde je Rusija ugrožena, a sa druge strane i spremnost na kompromise i dogovore, kaže Anđelković.
„Rusija je ponovo reafirmisala međunarodno pravo, postavila ga je kao temelj odnosa sa Amerikom i rešavanja velikih svetskih problema, što uostalom decenijama od raspada SSSR-a vrlo uporno zagovara. Sada taj princip ponovo ističe u prvi plan, s tim što kaže da će svoje interese braniti odlučno, da nikom neće dopustiti da ih ugrožava, ali biće spremna i na racionalne kompromise, uvažavajući interese drugih, tako da ništa novo nismo čuli, ali smo čuli jasnu poruku ponovljenu u trenutku kada se očekuje resetovanje odnosa sa Amerikom“, kaže Anđelković.
On dodaje da je Putin optužio Ameriku za ono što je prethodilo zahlađenju odnosa između dve zemlje, ali da je na taj način poslao poruku Trampu, da ako želi sa Rusijom da gradi bolje odnose, a verovatno želi, koji je put za to. Član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije predsednika Putina Bogdan Bezpaljko za Sputnjik kaže da je dokument adresiran najpre na one sa kojima Rusija koordiniše svoje korake i postupke u spoljnom svetu, dakle, na saveznike, ali i na suparnike. To je neka vrsta izjave o ruskim državnim i nacionalnim interesima, a delimično i o ruskim mogućnostima, kaže Bezpaljko.
„U principu, Rusija ima dovoljno jak i stabilan politički sistem još od početka 21. veka. U celini gledano, spoljnopolitička koncepcija se ne menja, osim možda činjenice da sada Rusija jasnije stavlja do znanja da će više držati do svog suvereniteta i da se neće potčinjavati bilo kakvim eksteritorijalnim organima. To je navedeno i u novoj spoljnopolitičkoj koncepciji“, objašnjava Bezpaljko.
U tekstu stoji i da se Rusija negativno odnosi ka širenju NATO-a i približavanju infrastrukture ka njenim granicama, iako je spremna za izgradnju odnosa sa Alijansom, ali u ravnopravnim uslovima.
„Evropska unija ostaje važan ekonomski i spoljnopolitički partner Rusije, a Moskva je zainteresovana za stabilno i predvidljivo partnerstvo“, piše u tekstu. Komentarišući novo pružanje ruke Evropskoj uniji Dragomir Anđelković kaže da Rusija nijednom nije povukla svoju ruku pruženu EU. Ona je samo u jednom momentu, kad se osetila ugroženom, zauzela gard, branila se, ali i tad je bila spremna da i tog momenta kada Evropska unija pokaže spremnost na saradnju, krene napred, kaže Anđelković.
„Moskva očekuje da, posle relaksiranja odnosa sa Vašingtonom, EU, koja je često u vazalnom odnosu, shvati poruku da nije više huškana od strane Amerike u sukob sa Rusijom, već da ima mogućnost za racionalnu saradnju i da će posle toga krenuti tamo gde je stala posle izbijanja ukrajinske krize. Evropa je na Rusiju upućena kako energetski, tako i sirovinski. Takođe u domenu novih tehnologija. I Evroazijska unija i EU imaju interes da sarađuju. Samo vanevropski centri koji su želeli sukobe izazvali su taj planem. Oni sada gube pobedom Trampa, stvara se realan osnov da se krene dalje“, siguran je Anđelković.
Kada je reč o Siriji, u dokumentu stoji da se Ruska Federacija zalaže za pronalazak rešenja kako bi se sačuvali jedinstvo, nezavisnost i teritorijalna celovitost te zemlje. Istovremeno, podseća Bezpaljko, u dokumentu se navodi da glavni cilj u borbi protiv terorizma treba da bude formiranje široke međunarodne koalicije.
„Moskva je spremna da sopstvenim snagama radi na postizanju ciljeva koje smatra prioritetnim, to je u ovom trenutku borba protiv međunarodnog terorizma u Siriji. I bez obzira na to što se Sirija nalazi relativno daleko od Ruske Federacije, naše oružane snage prilično uspešno sprovode sve svoje zadatke i ispunjavaju sve ciljeve“, konkretan je Bezpaljko.
Komentarišući insistiranje ruskog predsednika na ekonomskim temama tokom obraćanja istoričar Dragomir Anđelković kaže da je Putin je svestan činjenice da je Rusija pregurala najgore. Sa druge strane, Putin je svestan da je pritisak na Rusiju omogućio da se u nekim oblastima izvrše dubinske reforme, koje treba da se nastave, kaže Anđelković.
„Umesto da živi od energenata, Rusija je počela da unapređuje poljoprivredu i neke druge realne sektore proizvodnje. Otuda, sada kada je već izgledno da će početi proces normalizacije odnosa sa Zapadom, odnosno Vašingtonom, što će kasnije rezultirati ukidanjem sankcija, Putin želi na vreme da stavi akcenat na socijalne i ekonomske teme kako se rusko društvo ponovo ne bi opustilo, da ona dostignuća koja su proizašla iz sankcija budu na optimalan način okrenuta ka budućnosti“, kaže sagovornik Sputnjika.
On dodaje da je želja ruskog predsednika da ta dostignuća opstanu i budu osnov za dalji rast, za dublje rešavanje nekih ozbiljnih problema koji postoje, od korupcije do velike socijalne nejednakosti.
