Eksperti smatraju da će železnički raketni sistem „Barguzin“ biti ključni element nuklearnog štita Rusije, na koji Zapad nije u stanju da odgovori. Prednosti „voza smrti“, kako ga još nazivaju, kriju se u njegovoj „nevidljivosti“ i mobilnosti.
Spolja gledano taj voz gotovo da se ne razlikuje od običnog teretnog voza, ali u vagonima se nalaze strateške rakete, komandni punktovi, osoblje, sistem za održavanje života i slično.
Zahvaljujući dobro povezanoj mreži železničkih pruga — što odlikuje Rusiju, ali ne i SAD — raketni sistem može operativno da se nađe u bilo kojoj tački zemlje — za 24 sata „nuklearni konvoj“ može da prođe 2.000 kilometara.
I što je najvažnije, voz je opremljen sa šest lansera i u stanju je da sam nanese potencijalnom protivniku „nepopravljivu štetu“. Uspešne probe takođe svedoče o tome da projektil može da izleti iz vagona, a da se vagon pritom ne prevrne.
Očekuje se da će nuklearni voz stupiti na borbenu dužnost najkasnije do 2020. godine, a da će vozovi biti u službi 20 godina.
„’Barguzin‘ će postati važan deo ruskih raketnih snaga strateške namene. Zahvaljujući svojim karakteristikama, taj železnički raketni sistem će obezbediti apsolutnu neranjivost, tj. nepovredivost ruskih granica i mogućnost realizacije naših principa odbrane. To znači da će ’Barguzin‘ biti opremljen najsavremenijim raketama, zajedno sa interkontinentalnim raketnim projektilom ’Topolj-M‘ i da će adekvatno ’uzvratiti udarac‘ u slučaju napada eventualnog neprijatelja“, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, vojni ekspert i glavni i odgovorni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“.
„Barguzin“ će, kako navode eksperti, po preciznosti i opsegu biti superioran u odnosu na nuklearne vozove iz sovjetskog doba.
„Jednostavno, nijedna zemlja nema takav raketni voz. "Barguzin" je u nekom smislu naslednik sovjetskog železničkog raketnog kompleksa „Molodec“. Amerikanci su lansirali dezinformaciju da oni prave raketni voz, pa su ih Rusi iznenadili tako što su veoma brzo razradili "Molodec" i rakete za njega“, priča Ivan Konovalov, šef sektora za vojnu politiku i ekonomiju Ruskog instituta za strateška istraživanja.
U naoružanju sovjetskih raketnih snaga bilo je 12 železničkih raketnih kompleksa „Molodec“, koji su bili razmešteni u tri ruske oblasti. Taj kompleks je projektovao glavni konstruktorski biro balističkih raketa Sovjetskog Saveza „Južnoje“, koji se nalazio u Ukrajini, a proizvodio se u dnjepropetrovskom zavodu „Južmaš“. Prvi put je postavljen 1987. godine, ali su do 2007. svi kompleksi demontirani i uništeni, osim dva koja su prebačena u muzej.
„Za ’Molodec‘ su bili proizvedeni specijalni vagoni, zbog velikih raketa. Kada je reč o ’Barguzinu‘, vagoni se spolja ne razlikuju od običnih železničkih vagona. To znači da spolja vagon u kojem se nalazi raketni kompleks izgleda kao vagon-hladnjača. Stoga, strane obaveštajne službe neće moći da preko satelitskih snimaka identifikuju da li se radi o običnom teretnom vozu, ili o najnovijem ruskom raketnom kompleksu. Što se tiče interkontinentalnih balističkih raketa ’Jars‘ kojima će biti opremljen ’Barguzin‘, one se serijski proizvode i to je velika prednost, jer to ubrzava proces da se novi kompleks što pre stavi u upotrebu. ’Jars‘ se trenutno koriste i u mobilnim raketnim sistemima, koje smo imali priliku da vidimo tokom parade na Crvenom trgu 9. maja“, kaže za Sputnjik Viktor Murahovski, ekspert ruske Vojno-industrijske komisije .
Odluka sovjetskog rukovodstva, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, da izgradi nuklearni voz bio je odgovor na sličan projekat SAD, koji nije do kraja realizovan.
Ideja nuklearnih vozova rodila se tokom Hladnog rata, šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada su dve supersile Sovjetski savez i SAD vodile aktivnu trku u naoružanju.
Amerikanci su tada u okviru projekta „Velika zvezda“ stvarali prvi borbeni voz. Planirano je bilo da se izgradi 30 vozova sa 150 raketa, ali je projekat ugašen jer se smatrao skupim, pa i nepotrebnim.
Ideji nuklearnih vozova Amerikanci su se vratili 1986. godine, kada je američka vojska počela da koristi nove balističke rakete „Mirotvorac“. Projekat je, međutim, bio kratkog veka — zatvoren je početkom devedesetih godina prošlog veka, iz više razloga. Prvo, „nestao“ je glavni neprijatelj SAD — Sovjetski Savez. Drugo, američki železnički raketni kompleks zahtevao je obnavljanje infrastrukture velikih razmera i velike finansijske troškove. Problem je bio i u tome što železničke pruge u SAD pripadaju privatnim kompanijama.
Neki zapadni eksperti razvoj novog železničkog raketnog sistema „Barguzin“ vide kao novu fazu trke u naoružanju između Rusije i SAD i odgovor na razvoj američkog programa brzog globalnog udara, ali Moskva takve tvrdnje odbacuje.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je rekao da „Rusija nije ušla u trku u naoružanju“, već da joj je potrebno da nadoknadi ono što je propustila devedesetih godina prošlog veka, kada su oružane snage bile slabo finansirane.
Ipak, važno je istaći da nijedan od Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, niti bilo koji drugi međunarodni dokument, ne ograničavaju Rusiju u formiranju železničke komponente strateških nuklearnih snaga, navode eksperti.
