„Taj čovek odlično zna sva pravila i ne dopušta greške“, tako govore o Orlovu.
Ruski „car“ u Parizu ima dve dače (vikendice), piše list. Jedna od njih je „bunker“ ambasade, koja više liči na tvrđavu Asteka, gde se na stepenicama možete sudariti sa statuom Lenjina. Rezidencija ambasadora se nalazi nedaleko od zdanja premijera Francuske, kako voli da podseća Orlov, i u blizini Instituta za demokratiju i saradnju.
„Očigledno, radi se o romantičnoj duši. Od Rusije je nasledio odlučni patriotizam i ljubav prema prevelikoj tajanstvenosti“, rekao je bivši ministar kulture Federik Miteran.
Kada se održavaju koncerti, na primer večiti pomen Edit Pjaf ili povodom ruskog nacionalnog praznika, kod ambasadora se okupljaju zvezde francuskog šou-biznisa i industrijski lideri, bivši ministri, pa čak i bivši šefovi država, na primer Valeri Žiskar D’Esten. Često se među zvanicama mogu videti i predstavnici francuskog Nacionalnog fronta, navodi autor članka.
„Iako taj izraz koji je stigao iz SAD Aleksandar Orlov ne voli, on koristi ’meku silu‘ preko udruženja, salona i prijemnih kabineta“, smatra autor „Monda“.
Pritom, ruski ambasador se trudi da iskoristi sve dostupne sfere i da prisustvuje najrazličitijim događajima, navodi novinar. Tako je on, na primer, govorio u Institutu Didro o tome koliko se ruske kontrasankcije Evropskoj uniji, uvedene kao odgovor na sankcije EU Rusiji zbog situacije u Ukrajini, odražavaju na Francusku i iskritikovao je francuske medije koji svakodnevno blate Rusiju i organizuju kampanju mržnje prema toj državi.
Ruski ambasador je uvek igrao važnu ulogu u Francuskoj, smatra sam Fransoa Fijon, bivši francuski premijer i potencijalni kandidat partije Republikanci na predsedničkim izborima 2017. godine. Uz to, prema njegovim rečima, Orlov se nalazi u Parizu odavno i odlično poznaje Parižane. Njegova politička karijera zajedno sa poznavanjem zemlje čini ga „jednim od najboljih ambasadora u prestonici“, priznaje francuski diplomata Juber Vedrin.
„Taj majstor lobiranja ne negira da bi kada napusti svoju funkciju mogao da dođe na čelo kulturnog i duhovnog centra (u Parizu) koji je sam izmislio“, piše „Mond“.
