Odlazak Fidela Kastra, legende i sinonima za slobodu, za bivšeg generalnog direktora lista „Politika“ Hadži Dragana Antića je, kako je za Sputnjik rekao, i lični gubitak, jer je reč o čoveku koji mu je posle 2000. i svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti — spasao „živu glavu“.
U momentu kad smo ga kontaktirali upravo je pisao telegram saučešća porodici Kastro.
„Duboko me je ganula smrt komandanta Kastra. Imao sam sa njim veoma dobre odnose, ali eto, nikad nisam sa njim uradio intervju. S druge starne, omogućio mi je da napišem knjigu o Kubi na srpskom jeziku —’Kuba za početnike‘, koja mu se izuzetno svidela“, ističe Hadži Antić.
On kaže da je Kastro bio čovek koga je sve zanimalo — od toga kako se živi na ovim našim prostorima, pa do politike.
„O Kastru je rečeno mnogo gnusnih neistina. On je bio državnik koji je izbegao oko 600 pokušaja atentata od kada je došao na vlast. Advokat iz bogate porodice koji je rano počeo da se bori za ljudska prava o kojima se danas toliko govori. Njegov otac je imao zemlju, nešto više od 23.000 ari, koje je Kastro poklonio državi“, dodaje on.
Ipak, o tome kako je izgledao susret licem u lice sa Kastrom, Hadži Antić govori malo:
„Osećaj je bio izvanredan! Ali kako drugačije i opisati osećaj i odnos sa čovekom koji je vama u takvom trenutku, u kom sam ja bio, pomogao. On je bio izuzetan čovek koga je sve zanimalo: Jugoslavija, Nesvrstani, situacija u svetu… Znam da je 1985. ostavio cigare — tompus, po kome je bio poznat. Pušio je ’kohibu‘ — specijalnu vrsta tompusa koja je napravljena lično za njega. To je i danas in cigareta. Ja prema njemu imam lična osećanja, jer mi je kao što sama rekao, posle petog oktobra omogućio da izbegnem na Kubu. Pre toga nisam nikada ni pomislio da ću živeti i raditi na Kubi, a kamoli da ću poznavati Fidela Kastra. Ali eto. Ne znam. Možete da zamislite koju mu ja zahvalnost dugujem… Ne mogu da vam pričam detalje kako je došlo do mog odlaska i upoznavanja sa Kastrom, jer ne želim da neke stvari javno otkrivam“, napominje Hadži Antić.
Zbog zaštite koju je uživao lično od Fidela Kastra, Hadži Antić je na Kubi bio uvažavan, pa je bio prisutan i na nekim važnijim događajima. Između ostalog, i na osveštavanju pravoslavnih crkava na Kubi.
„Bio sam prisutan kad je osveštavana grčka crkva 2004. godine i 2008. kada je tadašnji mitropolit Kiril, sa njegovim bratom Rulomom, osveštao i srpsku crkvu. Ljudi ne znaju da u Havani postoje dve pravoslavne crkve“, priča Hadži Antić, i priznaje da zna mnogo toga, ali kaže da su to lični odnosi i privatne priče koje nisu još spremne za javnost.
On citira rečenicu koju je Kastro napisao u kolumni za partijski lista „Granma“ povodom sporazuma koji je njegov brat Raul sklopio sa Obamom o skidanju sankcija, koji još nije stupio na snagu: „Sve je to lepo ali ja Amerikancima ništa ne verujem“.
Legendarnog Fidela je izuzetno zanimalo pitanje američkog zatvora Gvantanamo.
„Malo ljudi zna da su, kada je sklopljen ugovor između Amerike i Kube o iznajmljivanju tog zaliva, Amerikanci odredili da godišnji zakup Kubi plaćaju oko 4.000 dolara. Kuba, Kastro, nikada nije hteo da uzme taj novac jer je to za njega bilo ponižavanje“, kaže Hadži Antić.
