Prema navodima agencije, SAD i Danska su 1951. godine zaključile sporazum koji je Vašingtonu omogućio da izgradi 33 vojne baze i radarske stanice koje je trebalo da budu korišćene za otkrivanje sovjetskih bombardera u slučaju da se pojave u ovoj oblasti Arktika.
U sporazumu, međutim, nije ukazano ko je odgovoran za čišćenje ostrva.
Vlasti Grenlanda pozvale su vlasti Danske, kako piše agencija, da „uklone smeće koje su ostavili Amerikanci“, uključujući platformu „Kemp senčuri“ za lansiranje nuklearnih raketa, čija izgradnja nije završena.
„Ukoliko Danska ne zaključi sa SAD druge sporazume povodom platforme ’Kemp senčuri‘, odgovornost za istragu i raščišćavanje leži isključivo na Danskoj“, citira agencija Vitusa Kujaukitsoka, odgovornog za politiku ostrva.
Raketna platforma na severozapadu Grenlanda građena je početkom šezdesetih godina prošlog veka, ali je projekat obustavljen 1966, pošto je ledeni masiv počeo da razara kamp.
SAD su premestile mobilni nuklarni reaktor, ali su ostavile oko 200.000 litara dizel-goriva i otpada, između ostalog i radioaktivni.
Američka avijacija i dalje koristi avio-bazu u Tuli, na severu ostrva, a pojedine baze pretvorene su u civilne aerodrome.
Ministar inostranih poslova Danske Kristijan Jensen izjavio je da je još rano govoriti o tome ko će učestvovati u eventualnom čišćenju ostrva.
Lokalne vlasti su, međutim, već počele da čiste otpad na pojedinim delovima ostrva, iako im nedostaju sredstva.
