Tokom susreta sa generalnim sekretarom, kineski političari mogli bi da lobiraju da Gutereš pomogne predstavniku Kine da postane šef Odeljenja mirovnih operacija UN, predviđa ruski politikolog Vladimir Jevsejev. To mesto je za Kinu važno u borbi za liderstvo na svetskoj sceni, smatra ekspert.
Aktivnije učešće Kine u mirovnim operacijama povećaće njen uticaj u okvirima UN i time okončati isključivu dominaciju Zapada u svetskoj organizaciji. Sa tim u vezi, eksperti su skrenuli pažnju na to da se već skoro 20 godina na čelu odeljenja mirovnih operacija nalaze građani Francuske.
Ne sme se zaboraviti da je Kina jedna od 5 stalnih članica Saveta bezbednosti i da zauzima prvo mesto po brojnosti svojih građana u mirovnim misijama i operacijama širom sveta. Tačnije, trenutno je u okviru mirovnih misija UN angažovano više od 3.000 kineskih mirotvoraca.
Drugim rečima, Kina je angažovala više „plavih šlemova“ nego sve ostale stalne članice zajedno. Još važnija je činjenica da je Kina postala drugi po veličini izvor finansiranja mirovnih misija, odmah posle SAD, tačnije Kina godišnje ulaže oko 8 milijardi dolara godišnje.
Na jubilarnoj sednici Generalne skupštine UN 2015. godine, predsednik NR Kine Si Điping je obećao da će UN staviti na raspolaganje 8.000 kineskih vojnika. Kina je takođe obećala da će obučiti 2.000 stranih mirotvoraca i izdvojiti 100 miliona dolara za snage Afričkog saveza.
Prihvatajući na sebe vodeću ulogu u mirovnim misijama, između ostalog kako bi povećala svoj uticaj u Africi, Kina sa velikom brigom posmatra razvoj situacije na Bliskom istoku, odakle potiču najveći kontingenti nafte koje ona uvozi. Konačno, u Siriju ili u Jemen mogu biti poslati vojnici UN, smatra Viktor Gao, američki ekspert i poznavalac spoljne politike Kine.
„Panamerikanizam nosi odgovornost za stabilnost u svetu, ali mi smatramo da bi UN trebalo da budu nadležne za međunarodnu bezbednost“, prenosi „Fajnenšl tajms“ reči Viktora Gaoa.
Imajući u vidu koliko ulaže i novca i ljudstva u rad UN, potpuno je razumljiva želja Pekinga da utiče na svetsku organizaciju u toj sferi, smatra ruski politikolog Valdimir Jevsejev. Poseta novoizabranog generalnog sekretara Gutereša Pekingu sledeće nedelje, predstavlja novu šansu da se iznova pokrene pitanje angažmana u mirovnim misijama, smatra ekspert:
„Pozicija šefa Odeljenja za mirovne misije UN veoma je važna za Kinu, posebno imajući u vidu kinesko angažovanje u Africi i želju Kine da bude prisutna na Bliskom i Srednjem istoku. Kinezi žele da se aktiviraju u rešavanju sirijskog konflikta, pa i da otvore sopstvene baze u tom regionu. Kina se takođe sprema da sprovede izmene unutrašnjih zakona, koje bi omogućile oružanim snagama da se aktiviraju van nacionalnih granica u ime zaštite sopstvenih ekonomskih interesa i u borbi protiv međunarodnog terorizma.“
Ulogu kineskih mirotvoraca u ukupnoj diplomatskoj aktivnosti ocenjuje direktor Centra za međunarodne odnose pri Institutu za izučavanje jezika u Pekingu Đa Ljajing:
„Kina će, kao i do sada, istrajavati na svojim vrednostima i principima. Kineski mirovnjaci veoma strogo se drže odredaba Ustava UN, oni su protiv prakse prinudnog mešanja u poslove drugih zemalja. Kina se rukovodi koncepcijom mirnog razvoja, a ne zapadnim predstavama kako bi trebalo da izgleda ’demokratski uređen svet‘. Takođe, Kina se zalaže za razvoj i mirnu transformaciju socijalno-ekonomskih struktura u okviru bilo koje države na svetu. Kina je pouzdani oslonac sva tri stuba UN — mira, razvoja i ljudskih prava.“
Kina pomaže u pripremi mirovnjaka u mnogim državama u razvoju na teritoriji Azije i Afrike, kako u okviru UN, tako i na bilateralnom nivou. Svoju mirotvornu misiju Kina ima nameru da proširi i na zemlje Latinske Amerike i Karipskog regiona. Takođe u tim regionima, Kina ima nameru da pojača veze i saradnju u borbi protiv terorizma, kao i u borbi protiv prirodnih nepogoda i u saniranju posledica kataklizmi.
