Autor članka traži odgovor na pitanje zašto je sve to tako. I odgovara: cilj je postignut. Neprijatelj je stvoren. I uvek se može započeti rat u kome će oni koji se bave intrigama uvek naći način da se opravdaju, a narod će im još i aplaudirati.
„Isto kao što su aplaudirali (istina, ne svi) Toniju Bleru kada je objašnjavao Britancima da se rat protiv Iraka (koji je zajedno sa posledicama odneo preko milion života) vodi u interesima Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske. Ostaje nam samo da se čudimo odakle Zapadu moralno pravo da kritikuje Rusiju“.
„U čemu je razlika između Krima i Sudeta? Obe teritorije su žrtvovane. Saveznici su dali Sudete Hitleru i tako izdali naš narod i našu državu, dok je Krim sa 90 odsto ruskog stanovništva uskoro posle Drugog svetskog rata Hruščov poklonio Ukrajini. Teritoriju savremenog Donbasa su takođe boljševici predali Ukrajinskoj Sovjetskoj Republici. Donbas prethodno nikada nije bio u sastavu Ukrajine“, navodi češki list.
„Da Krim nije postao deo Rusije, svet bi video genocid koji ukrajinske vlasti vrše nad svojim stanovništvom, rekao je Putin“, podseća autor teksta i dodaje:
„Ali najvažnija je želja naroda Krima i kako je on glasao na referendumu. Ima li taj narod pravo da sam izabere s kim želi, a s kim ne želi da živi — to je najvažnije pitanje. Ko treba da mu pomaže u tome ili da ga ometa polazeći od međunarodnog prava. Vidimo i sami da međunarodno pravo od 1999. godine faktički ne funkcioniše. I to nije Putinova krivica“.
Izvor: Iskra, Intermagazin
