Na pomen reči „parlament“, ljudi obično pomisle na telo izabranih političkih predstavnika koji predlažu i usvajaju zakone. To važi u slučaju svih nacionalnih parlamenata na svetu, jedino je Evropski parlament specifičan.
Zakonodavno telo EU nema zakonsku inicijativu, odnosno ne predlaže zakone. Drugo, evroposlanici svoj posao ne shvataju na isti način kao kada bi bili poslanici nacionalnih parlamenata. Evroparlamentarci, a to se jako dobro vidi iz njihovih diskusija, smatraju da imaju posebnu ulogu moralno–političkih misionara koji bi po svetu trebalo da šire vrednosti demokratije, građanskog društva, države blagostanja, mira i tolerancije, vrednosti, po mišljenju većine, karakteristične za posleratnu i posthladnoratovsku Evropu.
Stoga Evropski parlament donosi i veliki broj rezolucija, neobavezujućih dokumenata, ali dokumenata usvojenih sa namerom da pokažu moralnu superiornost država okupljenih u političku „zajednicu evropskih naroda“.
Svaka rezolucija, a Evropski parlament ih je usvojio nebrojeno mnogo, usvojena je sa tom namerom. Države nastale iz bivše SFRJ to dobro znaju — rezolucija o Srebrenici, rezolucija o BiH, o referendumu u RS, o Srbiji… Svaka rezolucija koja se odnosila na područje bivše Jugoslavije nosila je u sebi određenu moralnu pouku.
Do sada, rezolucije EP koje su se odnosile na Rusiju optuživale su je za gušenje prava nevladinih organizacija, zato što, prema ruskom zakonodavstvu, one nevladine organizacije koje dobijaju donacije iz inostranstva imaju status stranog agenta.
Takođe, EP je Rusiju optuživao za ograničavanje sloboda pripadnika LGBT populacije. Tako se jedna od tih rezolucija odnosi na ograničavanje sloboda pripadnika LGBT populacije na Krimu.
Međutim, rezolucije koje Evropski parlament usvaja ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije, kaže Miloš Jovanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
„Evropski parlament je, nažalost, postao čudna institucija. Svi znaju da izbori za EP nisu preterano propraćeni, da je izlaznost prilično mala i da razne grupacije ulaze u EP. Često tu dolazi do nekakvih rezolucija koje predstavljaju, ne toliko politiku EU, već politiku različitih parlamentaraca koji uspeju da izlobiraju neku vrstu svojih stavova“, kaže Jovanović.
Grupa koja je predložila rezoluciju u kojoj su ruske medijske kuće Sputnjik i TV „Raša tudej“ izjednačene sa propagandom islamskih terorista već duže vreme bavi se borbom protiv onoga što nazivaju „ruskom propagandom“. Predvođeni bivšom poljskom šeficom diplomatije Anom Fotigom, rumunski evroposlanik Trajan Ungureanu, austrijski Eugen Frojnd, litvanski Petras Austrevičius, španski Havijer Kouzo Permuj, poljski Bogdan Adžej Zbrojevski i nemačka evroposlanica Rebeka Harms od prošle godine i zvanično su na zadatku borbe protiv „ruske propagande“.
Tu grupu političara, različitih političkih nazora, ne povezuje ništa drugo osim antiruskog sentimenta koji gaje. Ana Fotiga, pripadnica ekstremno klerikalne vladajuće poljske partije Pravo i pravda za sobom ima veći broj ekstremnih izjava, od kojih je najzapaženija bila ona koju je 2007. godine dala o Nemačkoj kao istorijskom neprijatelju Poljske, ali i ta izjava je bila u antiruskom kontekstu. Nemačka, prema rečima Fotige iz 2007. godine, kao istorijski neprijatelj Poljske, nastoji da je ponizi i podrije je u EU i NATO i zato kuje zavere sa drugim poljskim istorijskim neprijateljem — Rusijom. Fotiga se tada našla uvređenom što su Nemačka i Rusija izgradile gasovod „Severni tok“ bez konsultacija sa njenom zemljom.
Neobaveštenog posmatrača moglo bi da začudi i činjenica da se ugledni novinar poput Eugena Frojnda (bio je dopisnik austrijske medijske kuće ORF iz Vašingtona) zalaže za ograničenje slobode govora. Međutim, ako se pogleda ko je sve dao podršku rezoluciji koju su izradili Fotiga i saradnici, jasno se vidi da se radi o evroparlamentarcima koji se zalažu za očuvanje statusa kvo unutar EU.
Tako bivši belgijski premijer Gi Verhofštat u svojoj besedi navodi da je EU okružena autokratama — Erdoganom, Putinom i Trampom koji vrše udare na evropske vrednosti i evropsku demokratiju. Oni su, prema Vehovštatovim rečima, „peta kolona“ unutar Evrope. Vladimir Putin, kaže Verhofštat, finansira određene grupacije unutar EU i tome se mora stati na put.
Besede poput te pokazuju raskorak između onoga što velika većina evroposlanika misli i onoga što se događa u realnom vremenu. Za evroposlanike, poput bivšeg belgijskog premijera, vreme je stalo padom Berlinskog zida, a istorija je doživela svoj kraj. Za njega, Putin, Erdogan i Tramp su autokrati, iako njihov izbor izražava volju većine građana njihovih zemalja.
„Na stranu Trampova pobeda u SAD. Imate i vrlo zanimljive izbore u Francuskoj, gde kandidati koji mogu da dođu do drugog kruga, a to su Fransoa Fijon sa desnice i Marin le Pen, kako oni kažu, sa ekstremne desnice, nisu baš rusofili, ali su za saradnju sa Rusijom i Vladimirom Putinom i to nije jedini slučaj u Evropi. Tako da je rezolucija u najmanju ruku, osim što je potpuno sadržinski bezvredna, i anahrona“, objašnjava Miloš Jovanović.
S obzirom da rezolucije EP nisu obavezujuće, a posebno one koje se odnose na spoljnu politiku Unije, tako ni ta rezolucija koja se odnosi na „borbu protiv ruske propagande“ neće imati nikakvog značaja za zemlje-članice EU, navodi Jovanović.
„Ovde se radi o čisto političkoj rezoluciji koja se odnosi na spoljnu politiku, tako da ona ne može imati veći značaj, prvo, zato što se odluke u domenu spoljne politike donose jednoglasno i, drugo, zato što EU kao takva nema jedinstvenu spoljnu politiku ili je vrlo retko ima, poput uvođenja sankcija Rusiji. Uglavnom se tu radi o snažnom pritisku Vašingtona. Kada se radi o ovoj konkretnoj rezoluciji koja se odnosi na medije, ne vidim kakvi mogu biti njeni efekti. Mislim da je nemoguće da se iz nje išta izrodi, naročito kada se imaju u vidu globalna politička promena i jačanje tradicionalne desnice u EU i SAD“, naglašava Jovanović.
Primena rezolucije protiv novinara Sputnjika i TV „Raša tudej“ nemoguća je jer se kosi, barem nominalno, sa principima EU o slobodi govora i izražavanja, kaže Jovanović.
„Mislim da ona nema nikakvih konkretnih efekata, mislim da je to neka vrsta političkog signala i ne mislim da odražava zvaničan stav članica EU, tim pre što EP to ne radi, niti mu je uloga da odražava zvaničan stav članica“, zaključuje Jovanović.
Bez obzira na njenu praktičnu primenu, na koju evroposlanici verovatno ni ne računaju, važnija je njena „moralna poruka“ koja glasi:
„Novinari Sputnjika i TV Raša tudeja su teroristi u istoj meri kao i propagandisti DAEŠ-a zato što, prema rečima Ane Fotige, šire dezinformacije i laži o ljudima.“
Da li to važi i za legendu televizijskog novinarstva Lerija Kinga, koji je radni vek proveo radeći ekskluzivne intervjue za američku TV mrežu Si-En-En, a nakon toga je prešao na „Raša tudej“?
Fotiga je takođe zaboravila da navede makar jedan primer dezinformacije ili laži koje šire Sputnjik ili „Raša tudej“. Samo jedan takav primer bio bi dovoljan da opravda rezoluciju koju je predložila. Međutim, takvog primera nema.
