CEAC je pokrenuo arbitražni postupak pod ICSID-ovom Konvencijom protiv Vlade Crne Gore zbog kršenja sporazuma o zaštiti stranih investicija potpisanog između Kipra i Crne Gore u martu 2013. godine, nakon što je kompaniji, kako tvrde, nezakonito oduzeta njena imovina i nakon što ju je Vlada uklonila iz uprave KAP-a.
„CEAC, jedan od najvećih kreditora Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), službeno je zatražio poništenje presude o nenadležnosti ICSID tribunal u slučaju koji ta kompanija vodi protiv Vlade Crne Gore“, navodi se u saopštenju CEAC-a.
Iz CEAC-a su podsjetili da je ICSID tribunal, u presudi donesenoj 26. jula, odlučio da nema jurisdikciju da sasluša tvrdnje te kompanije protiv Vlade Crne Gore.
Predstavnici CEAC-a su tada najavili da će tražiti poništenje odluke tribunala.
„ICSID tribunal je naveo u presudi da ne smatra da ima pravo da čuje CEAC-ove tvrdnje, jer procenjuje da ta kompanija nema sjedište na Kipru i stoga nije zaštićena sporazumom između Kipra i Crne Gore“, dodaje se u saopštenju.
Međutim, u toj kompaniji, prema riječima njenih predstavnika, vjeruju da postoji veliki broj ozbiljnih mana i nedostataka u toj presudi.
„CEAC-ov stav je sa izdvojenim mišljenjem podržao profesor Vilijam Park, jedan od tri arbitra tribunala. Poništenje je traženo na osnovu tri odvojena razloga navedenih u članu 52. Konvencije ICSID-a“, kazali su iz CEAC-a.
„Komisija za poništenje je primila zahtjev da zaustavi realizaciju plaćanja troškova po nalogu koji je u odluci tribunala, pri čemu je CEAC-u naređeno da plati oko 900.000 evra za pravne troškove i izdatke Crne Gore“, zaključuje se u saopštenju.
CEAC je do pokretanja stečaja u KAP-u, u julu 2013. godine, gazdovao tom fabrikom.
Kontroverzno bilo, kontroverzno ostalo
Ruski tajkun Oleg Deripaska, koji je do jula 2013. godine upravljao najvećim crnogorskim preduzećem — podgoričkim Kombinatom aluminijuma (KAP), tražio je poništenje presude o nenadležnosti Arbitražnog tribunala Međunarodnog centra za rješavanje investicionih sporova (ICSID) u Parizu.
On je većinski udio u KAP-u kupio još 2005. godine, dajući tada 48 i po miliona evra, da bi već 2009. godine, shodno Sporazumu o poravnanju sa Vladom, vratio dio akcija i sa državom postao ravnopravan suvlasnik, ali zadržavajući pravo upravljanja.
Njegov boravak u KAP-u je obilježen brojnim kontroverzama i sumnjama u nepoštovanje Ugovora i zakona, a takođe i spekulacijama da je imao tajne dilove sa crnogorskim vlastima.
Taj aranžman je završen stečajem KAP-a 2013. godine, nakon čega su građani Crne Gore otplaćivali Deripaskin kredit od 135 miliona evra, dok je njegova Centralnoevropska aluminijumska kompanija, preko međunarodne arbitraže, ispostavila Crnoj Gori odštetne zahtjeve od, ukupno, skoro milijardu evra, dok u crnogorskoj javnosti i danas vlada misterija sa trenutnim statusom tih predmeta.
