Zbog učešća na predstavljanju Sputnjika na beogradskom Sajmu medija, novinar Jakša Šćekić, dugogodišnji producent televizijske kuće „Skaj njuz“ i njen dopisnik iz Iraka, napadnut je preko Tvitera.
Njega je na tapet stavila NATO zagovaračica Jelena Milić. Ona mu je zapretila da će ga izbrisati sa svog naloga na Tviteru ukoliko bude učestvovao u razgovoru koji je Sputnjik na Sajmu medija organizovao o američkim izborima.
Ako mogu da dajem izjave za Glas Amerike, mogu i za Sputnjik, glasio je Šćekićev odgovor.
Bojazan Zapada od ruskih medija Šćekić objašnjava zaoštravanjem odnosa između SAD i Rusije, uz ogradu da bi trebalo sačekati preuzimanje predsedničkog mandata Donalda Trampa 20. januara i videti kako će se tada odvijati ti odnosi.
U takvoj situaciji, kaže Šćekić, normalno je i razumljivo da se javljaju i glasovi koji su protiv ruskih medija.
„Kada dve sile ne razgovaraju, kada dve sile nemaju kontakt, kad dve sile nemaju dijalog u kome bi raspravile svoje probleme, normalno je da se pojavljuju i ovakvi zahtevi. Tako je bilo i za vreme Hladnog rata. Setite se kako je bilo za vreme Makartija kada su se jurili komunisti, kako je bilo u Velikoj Britaniji, kada je Džordž Galovej bio na tapetu, zbog svojih veza i putovanja u Irak. Mislim da će na kraju, ako od 20. januara dođe do promene između Vašingtona i Moskve, samim tim i ta retorika polako da utihne“, kaže Šćekić.
Džordž Galovej, britanski levičarski političar i dugogodišnji poslanik Laburista i Partije poštovanja, i sada je na tapetu kao neko ko često daje izjave za „Raša tudej“.
Sa druge strane, nastavlja Šćekić, napadi na ruske medije mogu se tumačiti i kao odgovor na njihovo moderno izveštavanje.
„Svi mi smo imali predodžbu ruskih medija iz davnih vremena, dok je postojala Pravda ili neki bilteni. Danas kada se ruski mediji pojavljuju na digitalnom nebu, onda u svakom slučaju postoji i bojazan od njihovog nastupa“, navodi Šćekić.
Na pitanje da li mere koje se na Zapadu uvode prema ruskim medijima mogu da donesu ikakve koristi onima koji ih uvode, Šćekić odgovara da će to oni sami proceniti i podseća da su, kada se Foks njuz pojavio na britanskim kablovskim mrežama, mnogi tražili da se ova kablovska mreža isključi zbog svojih desničarskih političkih nazora.
„Da li će im doneti koristi ili ne zavisi od ljudi koji će uvek — ako ih interesuje da čuju drugu stranu — naći načina, što danas stvarno nije nikakav problem. Mislim da je to odgovor na trenutnu hladnoratovsku situaciju i u toj situaciji uvek ćete imati ljude, takozvane jastrebove koji će postajati sve glasniji“, zaključuje Šćekić.
Sudeći prema rezoluciji usvojenoj u Evropskom parlamentu, za krizu društava EU najviše odgovornosti snose Rusija i njeni mediji Sputnjik i televizija Raša tudej.
U rezoluciji pod nazivom „Strateške komunikacije EU kao borba protiv propagande trećih strana“ navodi se da je Rusija navodno pružala finansijsku podršku opozicionim političkim partijama i organizacijama u zemljama-članicama EU, kao i da je koristila faktor bilateralnih odnosa kako bi unosila razdor unutar evropskog društva.
Rezolucija evroparlamentaraca samo je poslednji u nizu napada na ruske medije. Isključenja internet mreže i blokada računa nisu retki kada je reč o borbi Zapada protiv ruskih medija u inostranstvu.
Strah od informacija koje dolaze sa ruskih medija na Zapadu je postao veliki kada je objavljeno da je u 2014. kanal televizije Raša tudej na Jutjubu posetilo milijardu ljudi, duplo više nego što je posetilo kanal američke televizije Si-En-En.
Od tada kreće organizovana kampanja protiv ruskih medija, na kojima rade i neka od najvećih imena svetskog novinarstva, poput američkog novinara Lerija Kinga.
I u Srbiji su određeni krugovi pokušali da stvore odijum prema ruskim medijima, konkretno Sputnjiku, koji emituje radio-program na srpskom jeziku, a na tom jeziku ima i veb-stranicu.
