„U ime federalne vlade mogu samo da kažem da ovaj projekat pripada kompanijama i kompanije će morati da odluče da li će da odustanu od njega ili neće. Moramo da čekamo njihovu odluku, mi zaista to ne znamo. Politika se nikako ne meša u to“, izjavila je Borakova na marginama međunarodnog foruma o energetskoj efikasnosti i razvoju energetike ENES 2016.
„Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda zajedničkog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruskog priobalja kroz Baltičko more do Nemačke, paralelno s postojećim „Severnim tokom“.
Protiv izgradnje aktivno se zalaže niz zemalja Evropske unije, pre svega Poljska, kao i Ukrajina, koje se plaše gubitka statusa zemalja-tranzitera ruskog gasa za Evropu.
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini nedavno je podsetila da je uloga Ukrajine u vezi s pitanjem tranzita gasa strateški važna za Evropsku uniju.
Istovremeno, Evropska komisija je krajem oktobra odobrila širenje pristupa „Gaspromu“ gasovodu „Opal“ u koji stiže gas iz „Severnog toka“ i koji je do sada zbog evropskih ograničenja bio samo dopola pun.
Potpredsednik „Gasproma“ Aleksandar Medvedev je izjavio da će odustajanje od „Severnog toka 2“ biti jednako „propasti Evrope“. U Ministarstvu inostranih poslova Rusije naglašavaju da projekat ima čisto komercijalni karakter, a pokušaji da se on blokira su politički motivisani.
