Podsećanja radi, EP je danas usvojio rezoluciju o borbi protiv ruskih medija, među kojima su kao najopasniji navedeni Sputnjik i RT. U tekstu rezolucije ovi mediji su etiketirani kao „glavni neprijatelji“ Zapada u informacionoj sferi.
Ističe se i da Moskva prema EU vodi neprijateljsku propagandu, dok autori dokumenta borbu protiv ruske propagande poistovećuju sa borbom protiv terorističke organizacije DAEŠ.
„Rezolucija o suprotstavljanju medijima kao što su Sputnjik i RT je divljaštvo. To nije samo napad na konkretne medije, već i napad na slobodu građana EU i njihovo pravo da dobiju informaciju. Izgleda da im nije bilo dovoljno samo da zabranjuju te medije. Oni žele da ih ponižavaju u očima međunarodne zajednice i zbog toga oni prave uvredljive paralele između ruskih medija i Islamske države (organizacije zabranjene u Rusiji). To se ne uklapa ni u kakve okvire. Sputnjik i RT pružaju svojoj publici alternativnu tačku gledišta o događajima koji su se desili u svetu, dok teroristi propagiraju smrt i razaranja. Nema sumnje da je postojanje ovih ruskih medija veoma važno za one koji žele da imaju potpunu sliku o dešavanjima u svetu, a ne oslanjaju se isključivo na informacije zapadnih medija, koji prikazuju događaje uvek iz istog ugla“, kaže za Sputnjik Hulijan Himenez, nezavisni španski novinar i profesor.
Himenez, koji se nalazi i na Soroševoj crnoj listi kao „proruski novinar“, navodi da zapadni „nezavisni“ mediji nikada ne pokreću teme koje mogu da naštete ugledu Zapada, a i da veoma često serviraju „iskrivljene“ informacije.
„Mere koje se preduzimaju protiv medija kao što su Sputnjik ili RT, najblaže rečeno, predstavljaju kao glupe autore tih inicijativa. U tom kontekstu podsetiću na nedavni incident kada se predstavnik američkog Stejt departmenta nepristojno poneo prema novinarki RT i kada je izjavio da se prema tom mediju neće odnositi sa istim poštovanjem, kao prema ’nezavisnim‘ medijima, a kao primer posebno je izdvojio Bi-Bi-Si, koji finansira britanska vlada. Pritom, ti tzv. ’nezavisni‘ mediji nikada ne pokreću teme koje mogu da štete ugledu Zapada. Iz tog razloga, čitaoci ovih medija nemaju kompletnu sliku o tome šta se događa, a veoma često im se serviraju i ’iskrivljene‘ informacije“, navodi Himenez.
Ništa manje apsurdne, ističe Himenez, nisu ni optužbe na račun ruskih medija o tome kako oni navodno „destabilizuju“ situaciju u EU i doprinose njenom raspadu.
„Zar su ruski mediji krivi što raste broj siromašnih u zemljama EU?! Zar oni smanjuju plate i radna mesta?! Zar oni čine nedostupnim obrazovanje i medicinske usluge?! Zar se autorima ove inicijative ne čini da su krivci mnogo bliže?! Može se samo zaključiti da rukovodstvo EU, umesto da se bori protiv ovih problema, ’ratuje‘ sa medijima koji o njima pišu ili govore“, zaključio je španski novinar.
Politički analitičar Međunarodne organizacije za monitoring CIS-EMO Stanislav Bišok navodi da su Sputnjik i RT veoma popularni na Zapadu, da ih evropska opozicija i čita i gleda, uprkos tome što su zapadni političari često skeptični prema ovim ruskim medijima.
„Za razliku od Bi-Bi-Sija i recimo, Dojče vele, ovi ruski mediji daju nekoliko gledišta. Uz to, i RT i Sputnjik rade na veoma visokom profesionalnom nivou. To, međutim, izaziva nezadovoljstvo kod zapadnjačkog mejnstrima i njihovih političara, posebno u atmosferi medijskog rata između Rusije i Zapada. Budući da su ovi ruski mediji uspešni, njih naravno pokušavaju da optuže da se navodno bave propagandom. Pritom, nigde nije propisano šta je propaganda kao takva. Šta, na primer, razlikuje propagandu od državne informacione politike, koju ima svaka zemlja? U tom smislu, takve zabrane stavljaju evropske zvaničnike u ulogu cenzora, koji određuju šta je istina, šta je tačka gledišta koja se može objaviti, a koja ne može“, kaže Bišok.
Satanizujući Rusiju u očima Evropljana, dodaje ekspert, evropski zvaničnici stvaraju kontraefekat.
„Postoji veliki broj kritički nastrojenih Evropljana, koji vide da slika nije tako lepa kao što im se predstavlja — na primer, kada je reč o migrantima ili o ekonomskoj situaciji u Evropi. Zato oni počinju da traže druge izvore informacija i da slušaju druga gledišta. Zato kažem da satanizacija Rusije dovodi do toga da ogroman broj Evropljana počinje da gaji velike simpatije prema Rusiji, iako do tada nisu o Rusiji imali nikakav stav“, zaključio je Bišok.
Pisac i novinar Muharem Bazdulj u izjavi za Sputnjik kaže da se ovde radi o apsurdu i dvostrukim aršinima Evropske unije kada je reč o radu „stranih“ medija u Evropi.
„Meni je zaista apsurdno da se jedan stav koristi za Dojče vele, Glas Amerike ili za Slobodnu Evropu, a drugi za Sputnjik. Nedavno je na Slobodnoj Evropi bio jedan karikaturalan prilog u kome je neki novinar baš beogradske redakcije pisao o tome kako je moguće da u Srbiji deluje medijska kuća čiji je finansijer ministarstvo spoljnih poslova druge države, a on istovremeno prima platu na potpuno isti način. Ako govorimo o dvostrukim aršinima u momentu kad je Rusija pokušala da primeni ono što se još u Hladnom ratu sa zapadom zvala ’meka moć‘, primetili smo neobičnu nervozu, kao da su oni jedini koji imaju pravo na takvu vrstu propaganda. Ne mogu da zamislim da se sutra sastane Skupština Ruske Federacije i osudi Dojče vele zato što ga finansira vlada Nemačke“, kaže Bazdulj.
