Jedna osoba je ubijena, a dve su teško povređene u dva obračuna noževima između migranata, koji su se u ponedeljak odigrali u strogom centru Beograda.
Kraj oko pijace Zeleni venac bio je blokiran, marice pod rotacijama bile su svuda, a veliki broj pripadnika policije ispitivao je očevidce i zaustavljao potencijalne učesnike u tučama. Na kraju je privedeno najmanje pet osumnjičenih — migranata — kod kojih su takođe pronađeni noževi.
Radoša Đurovića, direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, pitali smo da li je to prvi put da se tako nešto dešava.
„Da, to je prvi put u Beogradu da imamo smrtni slučaj zbog nasilja među migrantima. Međutim, to nije nešto što iznenađuje, s obzirom na veliki broj ljudi koji prolazi kroz Srbiju, i s obzirom na okolnosti u kojima se veliki broj njih nalazi. Krijumčarenje je pojačano, a uslovi na ulici, gde se svi oni nalaze, veoma su loši. Bilo je, zapravo, samo pitanje vremena kada će doći do takvog incidenta. Pravo je čudo da se nešto slično u Beogradu nije desilo ranije, s obzirom na to da je u pitanju veliki grad, u kojem se skupljaju hiljade migranata i izbeglica“, kaže Đurović.
Migranti realnost, biće još incidenata
On podseća da se sličan slučaj, takođe sa smrtnim ishodom, već dogodilo početkom godine u pograničnom pojasu, u Subotičkim vinogradima.
„To je nešto što se, prosto, dešava — dođe do svađe, uglavnom se radi o problemima vezanim za usluge krijumčarenja… Ali uvek su do sada ti incidenti bili ograničeni na sukobe unutar migrantske populacije. Smrtnih slučajeva u okršajima između domaćih građana i migranata nije bilo i to ukazuje na suštinski karakter takvog problema — na ljude koji su sve očajniji, na ljude koji žele da idu dalje. Oni iznajmljuju krijumčare koji se o njih otimaju kao o robu, dolazi do tenzija i sve rezultira takvim nesrećnim ishodom.“
Na pitanje da li građani treba da budu u u strahu od novih incidenata, Đurović odgovara da za to nema razloga — bar u dogledno vreme — ali upozorava da su migranti sada „naša realnost“ i da državni organi moraju da sprovedu neophodne preventivne mere.
„Mislim da ovo nije neki razlog za strepnju, više je jedno upozorenje za sistem koji te ljude mora da prihvati i da poveća smeštajne kapacitete i ljude izmesti sa ulice. Ako ih sve registrujete, evidentirate i znate ko su, gde su i šta rade kad uđu u zemlju, mogućnosti da se tako nešto desi su mnogo manje. Podsećam da su migracije jedna brza pojava koju je veoma teško kontrolisati, ali naše institucije moraju da budu mnogo aktivnije i da pokušaju da upravljaju migracijom dok je ona kod nas.“
Na opasku novinara Sputnjika da su građani, prvo na ulicama Beograda, a potom i na društvenim mrežama reagovali veoma uznemireno i da postoji opasnost da strah brzo pređe u paniku ukoliko se takav incident ponovi, Đurović poručuje da razloga za paniku nema, ali da prisustvo policije i stručnih službi mora da se intenzivira u svim mestima gde se izbeglice i migranti nalaze.
Za smrt migranta u Beogradu krivi krijumčari
„Oni se moraju boriti i protiv krijumčarenja, koje cveta zbog ograda i restrikcija duž ’balkanske rute‘. Ovo je sada hroničan problem za našu zemlju i u budućnosti možemo da očekujemo da će kod nas biti sve više ljudi. Ovo je naročito važno ako uzmete u obzir to koliko teško oni prolaze granice na severu zemlje i to koliko često budu vraćeni nazad. Oni su izmaltretirani, umorni, nervozni i mnogima je potrebna pomoć, ali mislim da se ovde konkretno radilo o sukobu krijumčara, ili nekom sukobu u vezi sa neispunjenim krijumčarskim uslugama.“
Profesor doktor Milan Pašanski, iz Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti, za Sputnjik kaže da je po njegovom mišljenju sve pod kontrolom i da razloga za zabrinutost nema, ali napominje — samo trenutno.
„Građani su bezbedni. Sistem javne bezbednosti funkcioniše i adekvatan je u ovom momentu, odnosno primeren izazovima koji ga očekuju. Opasnosti od terorizma koji bi pogodio nedužne građane trenutno nema na vidiku, mada će taj problem vremenom postati vidljiviji. Za nas će postati naročito značajan od trenutka kada DAEŠ, odnosno takozvana Islamska država, bude do kraja likvidirana. Tada će svi ti teroristi da izbegnu širom sveta — krenuće i na Evropu, a mi smo tranzitno područje ka Evropi… To je jedan poseban aspekt sa“ kojim treba računati u budućnosti“, kaže Pašanski na kraju razgovora za Sputnjik.
Inače, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio potpisao je u ponedeljak Memorandum o razumevanju sa republičkim javnim tužiocem o donaciji vozila i kompjuterske opreme Radnoj grupi za migracije, koja istražuje i procesuira sve slučajeve krijumčarenja migranata, odnosno trgovine ljudima.
Cilj OEBS-a je, kako je saopšteno, da ta grupa što pre bude u stanju da intenzivira i poboljša saradnju sa sličnim timovima iz susednih zemalja.
