Ministarstvo je navelo da je Moskva obratila pažnju na informacije o obrazovanju radne grupe za saradnju s Ukrajinom pri Vladi Hrvatske, „u čijem je krugu zadataka prenošenje Kijevu hrvatskog iskustva ’mirne reintegracije okupiranih teritorija‘“, koje se može primeniti na Donbas i Lugansk.
„Ovaj korak, koji je zvanično potvrdio premijer Hrvatske Andrej Plenković tokom posete Kijevu 21. novembra, izaziva ozbiljnu zabrinutost. Nova paralelna struktura će, u najmanjoj meri, odvlačiti pažnju kijevskih vlasti od ionako neuspešnog rada na sveobuhvatnom ispunjavanju obaveza u okviru Minskog sporazuma“, navedeno je u saopštenju.
Nedoumice Ministarstva izazvala je i „težnja Zagreba da s Kijevom podeli sopstvena dostignuća na polju stvaranja mira“, utoliko pre što je „ona objavljena u svetlu dogovora o aktivizaciji hrvatsko-ukrajinske vojno-tehničke saradnje“.
„Dobro je poznato kakve su žrtve i prinudno proterivanje iz Hrvatske oko 250.000 Srba koji su tamo živeli izazvale masovne vojne operacije 1995. godine. Uvereni smo da saveti inostranih ’konsultanata’ mogu da stvore opasnu iluziju kod kijevskih vlasti da su u Donbasu dopustivi nasilni scenariji, zbog čega neće doprineti učvršćivanju bezbednosti na jugo-istoku Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.
Spominjanje Krima kao jedne od tema kojima bi mogla da se bavi hrvatska radna grupa je „potpuno apsurdno“, saopštilo je rusko ministarstvo.
„Želimo ponovo da podsetimo da je ujedinjenje Republike Krim i Sevastopolja s Ruskom Federacijom održano na osnovu slobodno i legitimno iskazane volje Krimljana. Ovo pitanje je zatvoreno. Pozivamo Zagreb da se umesto besmislenih analiza ovog pitanja aktivnije bavi rešavanjem hroničnih unutrašnjih problema, vezanih za prava Srba i drugih nacionalnih manjina u Hrvatskoj“, naglašeno je u Ministarstvu.
