Komentarišući događaje u Ukrajini i priključenje Krima Rusiji, Putin je izjavio da bi posledice u slučaju pojave SAD i NATO-a u vojnoj bazi u Sevastopolju mogle biti veoma teške.
„Veoma teške, jer baza sama po sebi ništa ne znači. Međutim, želeo bih da primetim jednu nijansu. Zašto tako oštro reagujemo na širenje NATO-a? Nas brine praksa donošenja odluka. Znam kako se donose odluke. Kada zemlja postane članica NATO-a, veoma joj je teško da se odupre pritisku tako velikih država, lidera NATO-a, kao i SAD. Tamo se lako može pojaviti bilo šta: sistemi protivraketne odbrane i nove baze, a ako zatreba i novi udarni kompleksi. Šta mi da radimo? Zbog toga treba da preduzmemo kontramere, tj. stavimo pod udar naših raketnih sistema one objekte koji, prema našem mišljenju, počinju da nam prete. Situacija se napreže“, rekao je predsednik Rusije u intervjuu u filmu Olivera Stouna „Ukrajina u vatri“, čija premijera će se održati danas na televiziji REN TV u 15.00.
„Ne razumem uvek logiku naših partnera. Nekad se stvara utisak da žele da drže u stanju potčinjenosti i discipline svoj sopstveni zapadni tzv. atlantski kamp. Zato je potreban spoljašnji neprijatelj“, dodao je Putin.
Šta je demokratija?
Izbor stanovnika Krima koji su želeli da to poluostrvo postane deo Rusije treba da se uvažava, a ne da se međunarodno pravo i principi demokratije prilagođavaju geopolitičkim interesima, smatra predsednik Rusije Vladimir Putin.
„Želeo bih da pitam, šta je demokratija? Demokratija je politika zasnovana na volji naroda. Kako se izražava volja naroda? U savremenom svetu — glasanjem. Ljudi su izašli, više od 90 odsto, i više od 90 odsto je glasalo za priključenje Rusiji. Treba poštovati izbor ljudi. Ne prilagođavati svaki put međunarodno pravo i principe demokratije svojim geopolitičkim interesima. Nismo imali nikakve borbene akcije, niti je tamo neko pucao. Niko nije nikoga ubijao“, zaključio je ruski predsednik.
