U mnogim evropskim zemljama, dodao je ekspert, briše se istorijsko sećanje.
„U Poljskoj, u Ukrajini i u baltičkim zemljama osnivaju se Instituti nacionalnog sećanja, koji su fokusirani na to da javno mnjenje tih zemalja učine antiruskim. Međutim, kako mi se čini oni imaju dalekosežnije zadatke — oni bi da traže finansijsku odštetu ili deo teritorije od Rusije kao naslednice Sovjetskog Saveza“, istakao je Mjagkov, na konferenciji „Mitologizacija ruske istorije: novi izazovi sa Zapada“, održanoj u MIA Rosija sevodnja u Moskvi..
Eksperti su takođe upozorili da je ljudima koji imaju lažnu, iskrivljenu sliku o istoriji svoje zemlje lako manipulisati.
„Falsifikovanje istorije je opasno, jer vodi ka gubitku korena i dezorijentaciji čoveka i društva i lišava ljude mogućnosti da misle. Danas je naš zadatak da se tome suprotstavimo i da govorimo istinu“, rekao je izvršni direktor RVID Vladislav Kononov.
Ekspert je ukazao na to da se čovek od zabluda i iskrivljenih istorijskih podataka može zaštiti samo ako zna na kom mestu treba da traži pouzdane informacije. On je naveo više projekata koji su u Rusiji pokrenuti sa ciljem da se prikaže istina. Reč je o sajtovima, filmovima, izložbama, enciklopedijama…
Kao primer borbe sa brojnim mitovima, on je naveo pokretanje jednog sajta sa „relevantnim istorijskim lekcijama“, ruski film „28 panfilovaca“, enciklopediju „Svetska istorija“, koja je prošle godine objavljena, i izložbu „Rat i mitovi“, koja je ove nedelje otvorena u Moskvi, a na kojoj će posetioci uz pomoć brojnih video i foto materijala i brojnih istorijskih dokumenata moći da istraže sve mitove koji su se stvorili u poslednje tri decenije o Drugom svetskom ratu i da sami izvuku zaključke.
Konanov je istakao značaj sistematskog obrazovanog rada u školama, na internetu, u knjigama i u udžbenicima, u muzejima i na izložbama, kako bi se đaci i studenti upoznali sa istorijom svoje zemlje, i značaj usvajanja zakona o ruskoj naciji, o čemu se u poslednje vreme dosta govori u Rusiji, a što je ranije podržao i ruski predsednik Vladimir Putin,
Pisac, publicista i istoričar Armen Gasparjan je na konferenciji u MIA Rosija sevodnja predstavio svoju novu knjigu „Ubiti Staljina“, koja govori o zaverama bivših revolucionara i učesnika građanskog rata, tajnim operacijama stranih špijuna i ruskih emigranata sa ciljem da ubiju Staljina, sovjetskog lidera koji je 30 godina bio na vlasti.
Iako vođa nije preduzimao nikakve mere zaštite, nijedan pokušaj atentata nije uspeo.
Autor je, kako je kazao, pokušao da odgonetne ono o čemu se istoričari decenijama spore — da li Staljin imao samo sreću ili su sovjetske bezbednosne službe dobro radile svoj posao. On u knjizi otkriva i kakva je bila sudbina zaverenika.
