Reč je o danu kada su jedinice bivše JNA ušle u Vukovar, što se smatra „padom tog grada“ u poslednjem ratu.
Centralni događaj je kretanje tradicionalne Kolone sećanja, koja polazi od vukovarske bolnice do Memorijalnog centra i u njoj učestvuju brojni branitelji, gosti i predstavnici hrvatske vlasti.
Premijer Andrej Plenković rekao je pre početka ceremonije da je Dan sećanja još jedna prilika za izražavanje dubokog poštovanja i zahvalnosti svim braniteljima i onima koji su, kako je rekao, dali živote za slobodnu i danas modernu Hrvatsku.
Predsednik Sabora i lider manje članice vladajuće koalicije Božo Petrov je rekao da je odluka vlade da obezbedi sredstva za obnovu u ratu razrušenog vodotornja u tom gradu zapravo poruka da u Hrvatima ne postoji mržnja nego volja da se obnove blagostanje i mir.
Vukovarski Srbi, međutim, ni na koji način ne učestvuju u ovom obeležavanju, a saborski zastupnik i predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac je za regionalnu N1 TV rekao da ove godine ni on neće prisustvovati godišnjici Dana sećanja.
„Kad obeležavamo stradanje, ne delimo žrtve. Lani smo to uradili u crkvi Preobraženja Gospodnjeg i ove godine ćemo učiniti isto. Za ljude koji su odvedeni iz Bolnice i ubijeni na Ovčari, za sve koji su ubijeni i nakon ulaska vojske u Vukovar…“, kaže Pupovac.
Pupovac, koji inače podržava Plenkovićevu vladu, kaže da je to bila dobra odluka da predstavnici SDSS-a ne budu danas u Vukovaru.
Vukovar je mesto i srpskog stradanja
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da je Vukovar mesto stradanja i srpskog i hrvatskog naroda, a ne samo hrvatskog, kako navode hrvatske vlasti.
Kako se navodi u saopštenju, Udruženje srpskih porodica ubijenih, poginulih, nestalih i nasilno odvedenih lica „Protiv zaborava“, koje deluje u Hrvatskoj, ima podatke da je tokom leta i jeseni 1991. godine u Vukovaru ubijeno ili nestalo oko 120 Srba. Takođe, sedam porodica srpske nacionalnosti je podnelo krivične prijave protiv Tomislava Merčepa 2012. godine, koje se odnose na ubistva i nestanak članova njihovih porodica, što se desilo pre početka ratnih sukoba u Vukovaru.
Državno tužilaštvo Hrvatske, ističe se, nije još počelo konkretno da postupa po njihovim prijavama.
Bivši gradonačelnik Vukovara Željko Sabo je odbio zahtev predstavnika Srba da se u Vukovaru podigne spomen-obeležje civilnim žrtvama rata srpske nacionalnosti. To je jedan u nizu dokaza da Hrvatska deli žrtve po nacionalnoj pripadnosti, napominje Linta.
„Hrvatske žrtve su priznate, imaju penzije i medijsku pažnju, dok se srpske žrtve negiraju i prećutkuju da se ne bila dovela u pitanje lažna teza da su rat u Vukovaru tobože započeli Srbi i JNA. Brojne činjenice jasno potvrđuju da glavnu odgovornost za početak rata Vukovaru snosi zločinački režim Franje Tuđmana, čiji je strateški cilj bio stvaranje etnički čiste hrvatske države bez ili sa što manje Srba“, piše u saopštenju.
„Danas smo u Vukovaru svešću, ali ne i fizički. Saosećamo sa žrtvama, kao i drugi ljudi kojima je na srcu stradanje tolikih ljudi. Tamo smo vođeni moralnim osećajem prema nevino stradalim i svim stradalima u Vukovaru“, kazao je Pupovac.
