Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi izazvala je pravi politički zemljotres u toj zemlji, ali i otvorila mnoga pitanja.
Da li su sada veće šanse za promenu odnosa Moskve i Vašingtona, koji su drastično narušeni tokom vladavine aktuelne američke administracije? Ovo su bile teme emisije „Svet sa Sputnjikom“.
Siniša Ljepojević, spoljnopolitički novinar i dugogodišnji izveštač iz Londona smatra da će sasvim sigurno doći do obnavljanja dijaloga dveju svetskih sila na najvišem nivou. Kako kaže, Americi pod Donaldom Trampom je mnogo više stalo da stabilizuje odnose sa Rusijom.
„Trampu i njegovom timu važno je da stabilizuju odnose na međunarodnoj sceni, pre svega sa Rusijom. Neće biti neke radikalne promene, ali će doći do dijaloga koji će Americi dati prostora da se bavi sobom, jer su najveći problemi u samoj Americi. Moramo imati u vidu da je novi američki predsednik među prvima telefonom zvao lidere Egipta i Turske, što je poruka da SAD hoće da stabilizuju situaciju u tom delu sveta, a to ne mogu da urade bez Rusije. Treba znati i da Tramp nije, da tako kažemo, pao s Marsa, on je do sada imao najveću podršku bezbednosnih struktura i Pentagona, dakle podršku ljudi koji imaju iskustvo iz sveg tog besmislenog ratovanja koje već dugo traje, i oni to više ne žele na takav način“, objašnjava Ljepojević.
Profesor Goran Matić sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost kaže da svet već nekoliko godina očekuje kvalitativnu promenu u odnosima Moskve i Vašingtona i napominje da će na američku spoljnu politiku u velikoj meri uticati to kojim će se ljudima okružiti Donald Tramp po preuzimanju predsedničke funkcije.
„Politika koju je poslednjih deset godina vodila Demokratska stranka svakako će biti promenjena, ali vreme će pokazati kako i u kom smeru. U samim SAD postoje jake lobističke grupe — bankara koji predstavljaju berze, zatim proizvodnju naoružanja i vojne opreme, tu su razne interesne grupe uključujući i Izraelce koji imaju jak kokus u Americi, pa je pitanje kako će oni reagovati na Trampa i njegovu politiku. Takođe, postoji mogućnost da Senat i Kongres u kojima su većinom republikanci delimično blokiraju neke Trampove zakone i odluke, jer on ima protivnike i unutar svoje stranke“, kaže Matić.
Da pobeda Donalda Trampa može biti prekretnica u odnosima Rusije i SAD, veruje i bivši diplomata, profesor Dušan Vasić. On smatra da novoizabrani američki predsednik može naći zajednički jezik sa ruskim liderom i podseća da je sam Tramp izjavio da bi želeo da se sretne sa Putinom i pre inauguracije.
„Oni se u mnogo čemu slažu — ne u smislu da treba preokrenuti svet — da treba stabilizovati odnose i rešiti ono što je rešivo. Što se tiče NATO-a, onog trenutka kada Alijansa prestane sa ekspanzionističkom politikom, prestaće i povod za konfrontaciju sa Rusijom. Takođe, kada grupa Muslimanske braće u Siriji bude proglašena za terorističku grupu, a što će se verovatno desiti posle posete Egiptu, obe sile će se lako dogovoriti da savladaju ISIS u Siriji. Naravno, s tim da Asad ostane predsednik, dakle suprotno Obaminim zahtevima, dok se situacija ne završi. Kada se to dogodi, otvoriće se i pitanje izbora u Siriji. Znači, na nekim se stvarima mogu postići vrlo pragmatična rešenja koja će relaksirati situaciju“, smatra Vasić.
Kada je reč o tome da li će dolazak Trampa u Belu kuću uticati na ukidanje sankcija uvedenih Rusiji, spoljnopolitički novinar Siniša Ljepojević ukazuje na to da je sankcije Rusiji Amerika uvela donošenjem zakona, dok je u EU to bila politička odluka.
„Sankcije Rusiji je u EU lakše ukinuti, dok bi u SAD morao da se ukine zakon, a to će ići vrlo sporo, i vrlo teško u postojećim okolnostima. Mislim da ruska strana to zna i da na tome i neće preterano insistirati, nego će se to pokrivati dijalogom i stvaranjem ambijenta gde bi ukidanje sankcija moglo da bude realna perspektiva“, objašnjava Ljepojević.
