Kusturica je, na predlog Odeljenja jezika i književnosti, prvi gost SANU u okviru ciklusa koji je Akademija pokrenula povodom 175 godina postojanja kako bi predstavila najistaknutije stvaraoce i njihovo delo.
Slavni reditelj trebalo je da održi predavanje naslovljeno „Bog je kultura“, ali, kako je objasnio, to je ideja za čije dokazivanje je potrebno više vremena, te je tu temu podelio u tri priče i prvu od njih pročitao danas u svečanoj sali SANU.
Kusturica je rekao da je ta priča odgovor na pitanje „Na kojoj smo strani?“ i da je nastala kao zamišljena šetnja sa akademikom i književnikom Matijom Bećkovićem, koja je „obavljena ćutke sve dok Bećković nije izgovori revolucionarnu stvar“.
U svojoj priči Kusturica se osvrnuo na izbor Donalda Trampa za predsednika, na međunarodne odnose, Evropu i NATO, šta vetrovi sa različitih strana donose u Srbiju, objasnio šta znači „ne političim“ (ne lažem) i kako „moral“ potiče od glagola morati.
„U poslednje vreme vetrovi duvaju jako, ali strane sveta veoma tvrdoglavo čuvaju svoje pozicije, sve se promenilo, ali te strane se ne daju. Meni je rekao jedan čovek da bi bolje bilo da se umesto oroza ili petla okreću strane sveta, to bi nam bilo najbolje i da se petao dovoljno vrteo i da se zameni, jer više nije moderno da se limeni petlovi vrte, a danas kada si ispao iz mode, to je gore nego da te živog sahrane“. Prema njegovim rečima, dosadno je kada je sve isto.
„Kažu kada bi sever bio jug, a zapad istok, to bi razbilo monotoniju, a one što žive od ratova — to bi razbilo. Pošalješ tenk u Istanbul, a on završi u Kopenhagenu, pešadija treba da osvoji Zagreb, a stigne pred Temišvar“, primetio je Kusturica.
On kaže da njega odmah „uznemiri pitanje kako bismo mi, naslednici Svetoga Save, držali stranu, jer mi nismo ni Istok ni Zapad“. „Ako bismo ostali između Severa i Juga, gde će onda jadni Džej sa svojom pesmom (Ni na istok, ni na zapad)“, dodaje reditelj.
Kusturica u svojoj priči dalje navodi da ko ume da čita izveštaj Hidrometeorološkog zavoda, pola je fakulteta završio, pa je pročitao „izveštaj u koji je upleo svoje prste“.
„Sa zapada duvaju stalni vetrovi i u Srbiju stižu sa Atlantika i prouzrokuju najveće promene. Nekada sa severa Ukrajine i reke Dnjepar duva vetar, nema ništa da ga zadrži i oslabi dok ne stigne do nas i sledi nam krv u žilama. Jug za nas i nije neki vetar, on najavi kišu, a istočni vetrovi stižu na kraju i na najdramatičniji način zakomplikuju stvari. Ti vetrovi se umešaju i opasno se suprotstave zapadnim koji donose stalne promene“.
On primećuje da „nama juče javiše da nema Evrope, a mi opet preko Engleza, koji samo što su izašli iz Evrope, putujemo tamo“.
„Gde, ne znamo, koliko, nemamo pojma, ali idemo, kome, to je još komplikovanije za odgovoriti. Ranije je bilo sumnje — ako nema Evrope, prihvatiće nas NATO, ali šta sada posle novog predsednika SAD? Niko više neće da se širi, ni Evropa a ni NATO. Gde ćemo onda mi jadni“, piše Kusturica i dodaje da smo mi od svih najduže bili na svojoj strani.
Reditelj ističe i da smo se „uverili da je najisplativije biti neko ko se lako proda, a da je držati svoju stranu čista glupost“.
Političari u Evropi, kako kaže Kusturica u svojoj priči, čekaju vest, nisu se nadali pobedi Trampa, posebno evropski komesari.
„Kao za vreme Tita kada su za Novu godinu čekali mandarine koje je lično on brao i slao svojim ljudima. Ko ne dobije mandarine za Novu godinu, mora da je previše političio, pa je sa terena trebalo otići na klupu za rezervne igrače“, ističe Kusturica i dodaje da „mi tek sada ne znamo našu stranu“.
Na pitanje gde smo mi u svetskoj priči Kusturica odgovara da „mi ne znamo šta nam tačno fali, ali se prislanjamo uz narod jer nemamo ništa bolje“.
„Narod zna da mu fali pravde, ali od nje se ne živi, kažu ovi koji se bave politikom“, naglasio je slavni reditelj i rekao da mu je jedan komšija na Mokroj gori objasnio da „ne političim“, znači „ne lažem“.
Kusturica je pomenuo i da je kada je odlazio na školovanje, u Prag, 1974. godine Amerika imala 44 milijardera, a danas ih ima 430.
„To su naslednici onih koji su kraljevima odsekli glave, ali njihovo je bogatstvo toliko naraslo da se stvar vratila unazad, na faraone. Danas demokratiju uređuju faraoni, trebalo je ubiti kraljeve da bi faraoni vladali“, primetio je Kusturica.
Na kraju je Kusturica ispričao priču kako je uoči otvaranja izložbe slika Mome Kapora u Drvengradu, na krovu pogrešno postavljen limeni petao tako da je „sever pobegao na zapad, jug je bio na istoku, istok na severu“.
„Krivo stoji, ali niko ne zna da je sve kako ne treba. Sutra ćemo sve iz početka“, pomislio je Kusturica uoči otvaranja izložbe na kojoj je Bećković rekao: U vremenu u kojem živimo, sve je besmisleno ako ostane sve kako je bilo, dok se strane sveta ne promene pred nama“.
Izvor: Tanjug
