Reditelj Stanko Crnobrnja u zaostavštini svog oca Bogdana pronašao je dnevnik u kome je beležio događaje vezane za prvi Samit nesvrstanih u Beogradu 1961. godine kao sekretar predsednika republike. Dnevnik otkriva do sada nepoznate činjenice o igri svetskih sila u trenutku kada se svet nalazi na ivici nuklearnog rata. Dnevnik izdat u saradnji sa Muzjeom istorije Jugoslavije prati više od 200 fotografija prvi put dostupnih javnosti.
Tito je Vašem ocu Bogdanu Crnobrnji dao zadatak da kao ambasador u Indiji ubedi Nehrua da uđe u Pokret nesvrstanih, što je Vašem ocu i uspelo, ali malo je poznato da su Nehru i on bili porodični prijatelji.
— Moj otac je jako uvažavao Nehrua, u uvodu sam napisao da je pored Koče Popovića Nehru bio jedan od mojih mladalačkih idola. On je bio gospodin iz visoke kaste indijskih aristokrata vaspitavan na Zapadu. Bio je revolucionar, 12 godina je proveo u britanskim zatvorima, ali nikada nije poklekao u ideji da oslobodi indijski narod, govorimo o 900 miliona ljudi. Posle Gandija, prvi je zaslužan za to. Moj otac je prema njemu imao ogromno strahopoštovanje, ali je uspeo i da se sprijatelji s njim. Imam porodične fotografije na kojima sam s majkom, ocem, Nehruom i Indirom Gandi, koja je u direktnom srodstvu s Nehruom. To je jedna vrlo nesrećna porodica, ginuli su u atentatima, isečeni u političkim aktivnostima, borbi, ali su za Indiju i svet vrlo važni.
Svet je tada bio pod pretnjom nuklearnog rata, predstavnici 25 zemalja koji su došli u Beograd založili su se za mir, borbu protiv imperijalizma i kolonijalizma, rasne diskriminacije. Iz sadašnje perspektive ovakvi događaji se čine više protokolarnim. Kakav je Vaš utisak?
— Ta 1961. godina bila je uzbudljiva, prepuna vrlo teških međunarodnih incidenata, imali smo kubansku krizu, svet je bio na ivici atomskog rata, istovremeno je tekla berlinska kriza, u tom gradu su se sučeljavala dva sistema, komunistički SSSR-a i NATO s Amerikom na čelu. Dolazilo je do varnica, pa i oružanih incidenata, ljudi su bežali iz Istočne u Zapadnu Nemačku. Svet je bio naelektrisan, svi su se plašili da ne dođe do konflikta velikih sila. Istovremeno je postojao veliki broj zemlja koje su se tada oslobađale kolonijalizma pod kojim su bile stotinama godina. Lideri Pokreta nesvrstanih, Nehru, Tito, Naser i Sukarno shvatili su da ogromna slobodarska energija ne može biti dobro artikulisana ako se te zemlje odmah priklone nekom od blokova i pojačaju tenzije. Pokušali su da nađu platformu slobode, zajedništva i ravnopravne međudržavne komunikacije.
Očigledno su u to vreme države i vođe imale više samopoštovanja. Da li Vas spoljna politika Srbije na kojoj insistiraju naša Vlada i premijer Vučić podseća na politiku Pokreta nesvrstanih, da li je ostvariva?
— Podseća utoliko što je evidentan napor, želja da se nađe samostalni put u kome niko nikog neće dirati. To je mnogo teško danas da se uradi, ali je neminovnost istorije da se na ovim prostorima bivše Jugoslavije opcija takve politike gotovo nameće sama od sebe. Crna Gora je na pragu NATO-a, Hrvatska je u Alijansi, Srbija je okružena NATO članicama. Želja da Srbija ostane neutralna izgleda kao nemoguća misija. Put kojim je krenula politička elita, ka neutralnosti, težak je, ali mislim da je upravo zbog tih istorijskih okolnosti jedini mogući.
Uz pomoć Muzeja istorije Jugoslavije knjigu ste obogatili sa više od 250 fotografija i priloga koji direktno ilustruju ključne ličnosti i događaje iz originalnog teksta. Velika većina fotografija biće prvi put dostupna javnosti. Moram da kažem da knjiga ima gotovo tri stotine strana, koje ćemo fotografije videti ekskluzivno?
— Preko 200 fotografija je prvi put objavljeno. Tu su fotografije iz perioda početaka stvaranja pokreta, dok je moj otac bio ambasador u Indiji, privatne fotografije na kojima su on i Nehru, pa sve do dolaska Niksona u Jugoslaviju, kao prvog američkog predsednika koji je posećuje. Tu posetu je takođe organizovao moj otac. Pokrivene su četiri decenije koje su povezane sa Konferencijom. Tu su fotografije sa trojnog sastanka kada je Naser molio Tita i Nehrua da dođu u Kairo, jer se njegova država raspadala, to je bila Ujedinjena Arapska Republika koju su činili Egipat i Sirija. Konferencija je pokrenula sile, tri meseca kasnije ta se država raspala. On je tražio pomoć Tita i Nehrua, vidimo ta lica u tragičnom izrazu, čovek je ostao bez pola države preko noći. Tu su i ekskluzivne fotografije sa ostrva Vanga na kojima Tito vozi patrijarha Germana u malom automobilu na struju.
