Priče o duhovima su svuda i svima interesantne i gotovo svako od nas zna bar jednu: o starom zamku gde duh starog grofa ne može naći svoj mir, o močvari gde se svake noći okupljaju razni duhovi ili o mladoj devojci koju su zločinački ubili još u srednjem veku i njen se duh iznova vraća na mesto zločina.
Valter fon Lukadu, doktor nauka iz oblasti fizike i psihologije bavi se ovim pitanjima i ne voli kada ga nazivaju lovcem na duhove. Doktor fon Lukadu preferira titulu istraživač duhova. On ne veruje u magiju i strašne priče.
Ipak, profesor Fon Lukadu priznaje da postoje ljudi kojima se dešavaju neobjašnjive pojave. Na primer, predmeti se samostalno pomeraju kao da ih pomera nevidljiva ruka, ili se u određenim prostorijama neki ljudi osećaju krajnje nelagodno.
Ljudi koji su se susretali sa ovakvim i sličnim pojavama obraćaju se za pomoć profesoru i njegovom savetodavnom birou za parapsihologiju, jedinom te vrste u Nemačkoj.
Probleme svojih klijenata i očevidaca čudnih pojava ovaj profesor prihvata krajnje ozbiljno.
„Takve pojave se veoma često dešavaju. Čudi me kako to da tradicionalna psihologija ne poklanja više pažnje ovakvim slučajevima“, žali se profesor novinaru Sputnjika. A ako ste već pomislili da profesor fon Lukadu radi kao što rade glumci u filmu „Isterivači duhova“, prevarili ste se.
Profesor započinje svoje istraživanje neke neobjašnjive pojave metodom eliminacije.
„Ako neko tvrdi da se u njegovoj kući dešava nešto čudno, da se prolama neki neobjašnjiv zvuk ili vrata otvaraju sama od sebe, a predmeti lete, prvo se moraju ispitati svi realni mogući razlozi za to: na primer, možda je u pitanju promaja ili neka mala životinja poput hrčka ili veverice. Čak se dešava i da prijatelji nekad naprave neslanu šalu“, govori nemački fizičar za Sputnjik.
„Paranormalne pojave je moguće uporediti sa psihosomatskim reakcijama kod čoveka“, smatra naučnik i dodaje da je poznato da, na primer, osoba koja se dugo oseća loše i ugnjeteno na poslu, posle određenog vremena oboli, recimo, od čira na želucu. Dešava se da onda lekar leči čir, a da je problem u glavi, odnosno duši pacijenta. Zato su danas, kaže fon Lukadu, psihosomatske klinike pune pacijenata.
Postoje ljudi koji na drugačiji način reaguju na narušavanje duševne ravnoteže i onda se javljaju te neobjašnjive pojave, kaže profesor i on ovaj proces naziva eksternalizacijom.
To je uglavnom pozitivni proces, jer to onda znači da ljudi koji prolaze kroz ovako nešto imaju zapravo dobro zdravlje.
„Nije jasno kako dolazi do ovakvih pojava, baš kao što je i većina psihosomatskih reakcija nepoznata“, argumentuje svoju tačku gledišta nemački naučnik.
Kao primer fon Lukadu navodi priču jedne porodice koja je kupila staru krčmu u želji da tu ponovo započne posao. Međutim, porodični pas je odbijao da u kuću uđe, dete je neobično glasno plakalo u novoj kući, a čak su i burad za pivo procurela. Tada su novopečeni vlasnici stare krčme od starosedelaca čuli da su tu nekada davno bili ubijeni neki ljudi i užasnuti se obratili profesoru za pomoć.
Fon Lukadu je zamolio vlasnicu krčme da detaljno vodi dnevnik i posle četiri nedelje došao da proveri stanje. Ispostavilo se da je dotična gospođa prolazila kroz proces eksternalizacije. Naime, ona je nesvesno izazivala sve ove paranormalne pojave kako bi muž uvek bio tu da je zaštiti ili da joj pomogne.
