Odbor za budžet Bundestaga je usvojio paket mera koji predviđa oslonac na sopstvene snage kada je u pitanju obaveštajna delatnost. BND, koja se do sada oslanjala na satelitske snimke nemačke vojske ili savezničkih obaveštajnih agencija, odnosno CIA, dobiće sopstveni satelit, udvostručiće broj stručnjaka za dešifrovanje zaštićenih poruka, zaposliće još 3.250 pripadnika savezne policije. Više novca će biti potrošeno i na programe za civilnu zaštitu i migrante.
Da se BND ozbiljno „oslanjala“ na „savezničke obaveštajne agencije“ bilo je svima jasno još pre godinu i po dana kada se ispostavilo da se u stvari američka agencija oslanjala na rad BND. Tada se šef BND Gerhard Šindler našao pod pritiskom pošto su se pojavile informacije da su nemački obaveštajci radili protiv interesa Nemačke, ali i špijunirali evropske partnere na zahtev Agencije za nacionalnu bezbednost SAD. Kada se mislilo da je posle godinu dana Šindler uspeo da obuzda skandal, obećanjem da će centralizovati kontrolu nad radom kancelarija BND na terenu, za koje je priznao da su „vodile sopstveni život“, smenjen je.
Tada je u kratkom pismu sa potpisom Petera Altmajera, šefa kabineta kancelarke Angele Merkel, objašnjeno da će se „BND u narednim godinama suočiti sa velikim izazovima u svim aspektima svog rada“.
Kratkovidost EU
U stvari Nemačka, kao i cela EU, već su bile suočene sa velikim izazovima, od terorizma do migrantske krize, koje su dočekali potpuno nespremni. Zanemarile su borbu protiv izazova, pretnji i rizika, iako su dobro znale šta je to, jer je zapisano u strateškim dokumentima EU. Tako su odbile da izdvajaju sredstva za obaveštajni rad posebno u bliskoistočnim zemljama, za novo naoružavanje, za izgradnju evropskih vojnih snaga. U svemu tome su potom bili vidljivi uzroci migrantske krize. Evropska unija od 1998. godine i sebe je praktično razoružavala pošto je svoje doprinose budžetu NATO-a smanjila sa polovine na manje od trećine.
Prema podacima MMF-a i Svetske banke, ekonomska moć nezapadnih država konstantno raste. Te ekonomske promene su se naravno odrazile i na vojne budžete. Tako je Kina 1988. godine imala vojni budžet kao Španija da bi već za 25 godina pretekla gotovo celu EU.
O velikim promenama u svetu govori i poređenje vojnih troškova NATO-a i SAD sa ostalim nezapadnim grupama zemalja. Tako su države koje danas čine BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika) 1998. godine ukupno imale 13,7 odsto budžeta NATO-a. Danas je to 43,3 odsto. Na svakih 10 godina BRIKS duplira sumu. I nije reč o jednosmernom, već o dvosmernom procesu, jer budžet zemalja BRIKS-a raste, a NATO-a pada, tako da ukoliko se tako nastavi očekuje se da se oni sretnu negde oko 2030. godine. To je još izraženije kada su u pitanju članice Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). Od nekadašnjih 7,5 odsto, vojni budžeti njenih članica dogurali su do više od 40 odsto budžeta NATO-a.
A gde opadaju ekonomska i vojna moć, naravno pada i politička moć. Kako bi u slučaju identičnih vojnih budžeta SAD i ŠOS-a, Amerika, pored Kine, Rusije, Indije, mogla da rešava eventualne sporove u Aziji? Pa teško. Ili nikako.
Zato je reforma BND, Nemačke obaveštajne službe, započeta smenom njenog šefa u aprilu, dobila nastavak. I to samo dan pošto je za predsednika SAD, na opšte zgražavanje establišmenta EU i njenih članica, izabran Donald Tramp koji je NATO saveznicima u kampanji poručio da njihovo nedovoljno izdvajanje za sopstvenu bezbednost, na račun Amerike, neće više biti moguće. Ako se neko razume u novac i moć, to je bez sumnje Tramp.
Nemačka se, što se od nje i očekivalo, presabira. Doduše sa zakašnjenjem, ali sa svešću da je bolje ikad nego nikad. Ostatak njenih evropskih saveznika i dalje „snom mrtvijem spava“. I zgražava se nad američkim izborom.
