Stradanje u Jasenovcu deo je porodične tragedije direktorke filma Monje Jović, ali i istorije porodica mnogih njihovih prijatelja i poznanika. Inspirisan ljudima koji mučno nasleđe genocida, počinjenog ne samo u logorima već i na kućnom pragu, nose kroz život, Jović je odlučio da snimi sve preživele svedoke. Snimio je više od 450 sati razgovora sa oko stotinu preživelih iz Jasenovca, Siska i drugih logora NDH.
Shvatio sam da se ta velika kolektivna trauma na neki način prenosi, kao transgeneracijski model, kaže Jović za Sputnjik.
„Ni na ličnom planu, u životima ljudi koje poznajem, ni na nekom opštem, nacionalnom, kulturnom planu, mi se sa tom traumom ne suočavamo na odgovarajući način.
Otuda je i sve ono što se događalo posle toga nailazilo na isti tretman: mi ne priznajemo žrtve i patnje drugog, jer se nismo na konstruktivan način bavili ni svojima. U osnovi, kad smo Monja i ja postali roditelji, shvatili smo da je to tema o kojoj ćemo morati da razgovaramo sa svojom decom. Film je naš način da to saopštimo. Naravno, projekat je mnogo više od snimanja filma. On je naš pokušaj da razgovaramo sa generacijom svoje dece. To je ’Zaveštanje‘“, kaže Jović.
„Zaveštanje“ je svojevrsni video-testament koji se sastoji isključivo od emotivnih i katarzičnih svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala, objašnjava Monja Jović.
„Ovo je verovatno prvi film o genocidu u kome nema arhivskih snimaka zločina. Nema ih zato što su to snimci koje su načinili zločinci, na njima su žrtve potpuno dehumanizovane“, kaže direktorka filma.
Snimanje je simboličnim sredstvima pomogao Filmski centar Srbije, a realizovan je uz pomoć malih donatora, prijatelja porodice Jović. Autori imaju podršku Muzeja žrtava genocida.
Nakon večerašnje premijere u okviru „Slobodne zone“, film će 27. januara biti prikazan u bioskopu „Evropa“ u Zagrebu, čime će biti obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
