„Nalazimo se pred najvećim izazovima za našu bezbednost u čitavoj generaciji. Sada nije vreme da se dovodi u pitanje vrednost partnerstva između Evrope i Sjedinjenih Država“, izjavio je Stoltenberg.
Tokom izborne kampanje Tramp je NATO nazvao „zastarelom organizacijom“ i ukazivao je njegovim članicama na potrebu ispunjava obaveza prema Paktu — izdvajanje iz budžeta za odbranu. Nakon ovakvih izjava republikanca, formiralo se mišljenje da je Tramp skeptičan prema NATO koncepciji kolektivne bezbednosti.
„NATO je iskoristio član o samoodbrani (Član 5 Ustava organizacije o pomoći saveznicima u slučaju napada na jednu od članica Alijanse) samo jednom, podržavši SAD nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine. To nije bila samo simbolička podrška. NATO je preuzeo na sebe operaciju u Avganistanu, gde je služilo na desetine hiljada vojnika. Više hiljada je platilo najveću cenu u operaciji koja je postala direktan odgovor na napad na SAD“, naveo je generalni sekretar NATO-a.
Prema njegovim rečima, za poslednjih nekoliko godina situacija sa bezbednošću se „dramatično pogoršala“ zbog Rusije i nestabilnosti na Bliskom istoku i severu Afrike. Odgovor na ove izazove bio je jačanje kolektivne odbrane, najintenzivnije posle Hladnog rata, i SAD su tu pokazale svoju privrženost zaštiti evropske bezbednosti, rasporedivši novu naoružanu brigadu na istoku kontinenta, naglasio ej Stoltenberg.
„Na današnji dan, udeo SAD u rashodima Alijanse za odbranu čini skoro 70 odsto i njihovi pozivi na pravičniju raspodelu tereta imaju osnove“, dodao je Jens Stoltenberg.