Najmlađi šampion Evrope ikada proglašen, sa samo dvadeset jednom godinom je zlatnim slovima ispisao svoje ime u istoriju automobilizma. Fantastičnom vožnjom, od prve trke u Francuskoj, gde je oborio i rekord staze, do poslednje u Hrvatskoj, koja je i odlučivala o trofeju, Miljković je pobeđivao i znatno iskusnije vozače, velike timove sa ogromnim budžetima i apsolutno zasluženo osvojio trofej namenjen najboljem vozaču. Time je stao uz rame velikanima automobilizma kakvi su Italijan Đovani Rosi, pa čuveni Slovak Petar Jurena, kao i našem najboljem automobilisti Dušanu Borkoviću, koji je ovo takmičenje osvojio 2012. godine.
„Osećaj je izuzetan. Kada posle sveg uloženog truda mog tima, prijatelja, bez kojih ništa od ovoga ne bi bilo, i na kraju mog, konačno dodirnete trofej kome ste se nadali i koji ste očekivali cele godine, čini vam se kao da vam daju san u ruke. Sada imamo šta da pokažemo. To je ono za šta smo se borili, za šta smo uložili sav trud, sve znanje i novac. Taj trofej je pravi završetak uspešne sezone“, izjavio je za Sputnjik mladi šampion Nikola Miljković.
O nastavku karijere i daljim planovima kaže:
„Ako sve bude išlo po planu, iduće sezone ćemo predstavljati Srbiju u Evropskom šampionatu na kružnim stazama (ETCC), koje prenosi najveći evropski sportski kanal ’Jurosport‘ u 50 zemalja sveta. Za sada se još ne zna ništa tačno, zbog finansija koje treba obezbediti, ali ekipa vredno radi na tome da se nađu sponzori i zaokruži adekvatan budžet za sezonu. Nadam se da će tu pomoći i država, kako bismo zajedno Srbiju predstavili u najboljem mogućem svetlu pred Evropom. Ostaje da povećamo tim koji se do sada pokazao kao najbolji u Evropi i da nastavimo tim putem, i spremimo se da jednog dana možda napadnemo i svetsku titulu. Samo uz pomoć države i jakog sponzorskog tima, možemo to da izvedemo. Ovo je prekretnica za moju karijeru. Osećam da je sad pravi trenutak da pokažem sve svoje znanje i znanje cele ekipe, jer sam sakupio dovoljno iskustva, video da mogu da se nadmećem i sa najboljima, a i dalje sam jako mlad.“
Definitivno, Nikola je pokazao da može ne samo da se nadmeće sa najboljima, nego i da ih pobeđuje. I to iz trke u trku. I to radi otkad je seo za volan trkačkog automobila sa svojih nepunih 16 godina, kada ni vozačku dozvolu nije imao. Od tada je pet puta bio državni prvak, jednom osvojio duplu krunu, na brdskim i kružnim stazama, što ni pre ni posle njega niko nije uradio. Ove godine je svojoj zemlji doneo evropski trofej, odnevši titulu ispred daleko bogatijih saveza i timova. Ispred daleko iskusnijih kolega. Pokazao da mu nisu potrebni savršeni uslovi kako bi bio na krovu Evrope. Nije mu potreban ni najjači budžet, pa čak ni nove gume. Treba mu samo pomoći da izađe na crtu. Da dođe na start i pokaže šta zna. A izgleda da od svega najbolje zna — kako se pobeđuje.
