Odlazeći predsednik SAD Barak Obama novoizabranom predsedniku Amerike Donaldu Trampu obećao je mirnu tranziciju vlasti i pozvao ga da danas dođe u Belu kuću.
Upravo ovim pozivom Obama i Tramp počinju predsedničku primopredaju dužnosti.
Naime, prema protokolu, Obama, kao predsednik koji odlazi, mora da pozove novoizabranog kandidata na formalni razgovor, gde će otpočeti pregovori o formiranju tranzicionih timova obe strane i načinu primopredaje vlasti.
Obama bi, opet po pravilu, pre nego što primi Trampa trebalo da se iz takozvane „Bašte ruža“ iz Bele kuće obrati građanima i obavesti ih o sastanku.
Budući i bivši predsednik bi posle toga trebalo da provedu neko vreme u razgovoru iza zatvorenih vrata. Faktički, primopredaja predsedničkih dužnosti starog i novog predsednika Amerike počela je onog trenutka kada je Trampova pobeda verifikovana od strane Kolegijuma elektora — tela koji sačinjavaju odabrani članovi iz svih američkih država koji su bili zaduženi za praćenje izbora.
Inače, njihov broj je srazmeran broju stanovnika države koju predstavljaju. Drugi stepenik čini Kongres, koji bi trebalo da do kraja novembra potvrdi izbornu pobedu Trampa.
Posle toga, takozvani prelazni tim koji priprema formalitete za prenos vlasti počinje sa radom. Tim se sastoji od nekoliko hiljada tehničkog osoblja obeju strana, koji se dogovaraju oko tehničkih detalja primopredaje vlasti. U stvari, to su ljudi koji iz odlazeće administracije po sektorima, počev od bezbednosti pa do spoljne politike, novoj administraciji „raportiraju“ šta je rađeno ili planirano i dogovoreno za vreme mandata odlazeće administracije. Konačna primopredaj vlasti se završava 20. januara, kada sledi i inauguracija novog predsednika, koji tada polaže zakletvu nad Biblijom.
Period do datuma inauguracije daje vremena agencijama da se konsoliduju i pripreme za prenos savezne i predsedničke evidencije u Narodnu arhivu i dokumentaciju uprave (NAR), koja ovakve spise čuva iz istorijskih razloga. Buš je, recimo, pre Obamine inauguracije u NAR smestio više od 80 terabajta podataka, oko 200 miliona elektronskih pisama i četiri miliona fotografija.
Informacioni sistem je Obaminoj administraciji predat bez ijednog elektronskog zapisa iz prethodne administracije.
Inače, predsednička tranzicija je regulisana Zakonom iz 1963. koji je dopunjen amandmanima iz 1998. i 2000. godine. Izmene i dopune se odnose uglavnom na to da se omoguće uslovi i sredstva za rad tranzicionih timova, kao i za pristup vladinim službama, ali i obuku i orijentaciju nove Vlade, osoblja kako bi se osigurao uredan prelaz.
Pare za ovo izdvaja Kongres, a predsednička tranzicije 2010. godine koštala je američku vladu oko 8,9 miliona dolara.
Tokom tranzicionog perioda, novi predsednik bira ljude za kabinet, njihove pozicije i tako dalje, a sve se poverava u bezbednosnim agencijama. Dvanaestim Amandmanom Ustava SAD utvrđeno je da potpredsednik države mora da ispune sve kvalifikacije kao i predsednik. Državnog sekretara predlaže novoizabrani predsednik, a odobrava Kongres. Novi potpredsednik američke vlade biće guverner Indijane senator Majk Pens, koji važi za jedinog iz Trampovog tima sa iskustvom u „političkom životu“ američkog establišmenta. Ceo proces primopredaje vlasti traje malo duže od dva meseca.
