„Razlozi poraza Klintonove biće tema razgovora još mnogo godina, ali sada kao najverovatniji deluje: njena oholost. Mnogo oholosti. Višegodišnja oholost. Hronični slučaj oholosti“, tvrdi autor članka Tod S. Purdum.
Prema njegovim rečima, za vreme predizborne trke sa Trampom, ona je napravila iste greške kao i pre osam godina, kada se suprotstavljala drugom „novajliji-buntovniku“ — Baraku Obami.
Tada se Klintonova borila za kandidaturu za mesto predsednika Demokratske partije i bila je uverena da Obama nije njen protivnik i da može da se „ne opteretećuje“. Na kraju se povukla iz izborne trke, a Obama postao predsednik.
U slučaju sa Trampom, bilo je isto: između ostalog, nakon pobede na partijskim izborima, Klintonova je odbila da poseti države koje obično glasaju za demokrate, kao što su Viskonsin i Mičigen. Na izjave njenih konkurenata, prema kojima ona navodno može da promeni „kartu birača“, ona se nasmejala. Na kraju u nekim „demokratskim“ državama ta nebrižnost joj se vratila.
Klintonova nije uzela u obzir ni znake koje je trebalo videti nakon partijskih izbora sa Bernijem Sandersom. Tada je postalo jasno da je čak ni u sopstvenoj partiji ne vole svi, naveo je autor.
Na kraju krajeva, njeno vreme još nije prošlo i te promene koje bi ona mogla predložiti svojim biračima, ali nije uspela, moraće da sačekaju bolja vremena, zaključio je autor.
