Ruski predsednik Vladimir Putin će u utorak 8. novembra „dočekati“ 45. američkog predsednika. Tokom svoje šesnaestogodišnje vladavine, šef Kremlja sarađivao je sa trojicom predsednika. Ko će mu naredni „izaći na crtu“ znaćemo već u sredu, nakon što se okončaju predsednički izbori u SAD. Kakva je bila politička, ali i lična saradnja Putina sa dosadašnjim predsednicima, a kakva bi eventualno ona mogla biti ubuduće?
Putin i Klinton — (ne)dovoljno vremena
Kada je Putin došao na vlast, tadašnji američki predsednik Bil Klinton je, moglo bi se reći, svoj drugi predsednički mandat privodio kraju. Za predsednika Rusije, Putin je izabran 26. marta 2000. godine, dok je Klinton Belu kuću zvanično napustio 20. januara 2001. godine. Došavši na čelo države, Putin je nasledio krajnje složene unutrašnje prilike, ali ni na međunarodnom planu situacija nije bila sjajna.
Odnosi Klintona i njegovog prethodnika Borisa Jeljcina bili su bliski, ali su se u pozadini toga krile Klintonove nade da politikom neoliberalnih ekonomskih reformi oslabi Rusiju kako više ne bi predstavljala pretnju američkim interesima.
Za deset meseci, koliko je bilo prilike do okončanja Klintonovog mandata, dvojica predsednika zvanično su se sastala nekoliko puta — potpisali su Sporazum o uništenju plutonijuma (koji je nedavno ruski predsednik suspendovao dekretom, zbog, kako je objašnjeno, „neprijateljskih akcija SAD“ protiv Rusije i zato što Vašington nije poštovao njegove odredbe). Sastali su se i na samitu G8 u Japanu, samitu UN i samitu APEK-a. Putin je jednom prilikom rekao da je sa Klintonom imao veoma dobre odnose i da mu je zahvalan za određene trenutke u ranim danima njegove karijere u velikoj politici, dok se s druge strane na osnovu stenograma koje je početkom godine objavila Bela kuća vidi kako je tadašnji američki establišment verovao da će im Putin popuštati kao i njegov prethodnik. „Mislim da sa njim možemo da napravimo mnogo korisnog. Njegove su namere blagorodne i proste, ali se on još nije opredelio… On bi mogao da postane demokrata“, rekao je Klinton u dokumentu sa kojeg je nedavno skinuta oznaka „državna tajna“.
Putin i Buš — Gruzija okosnica
Mnogo dužu a donekle i prijateljsku saradnju Putin je imao sa Klintonovim naslednikom Džordžom Bušom Mlađim, koji je na početku imao vrlo lepo mišljenje o šefu Kremlja.
Nakon njihovog prvog susreta u Ljubljani, Buš je rekao: „Pogledao sam ga u oči, zavirio sam mu u dušu, kako mu ne bih verovao“ (Kasnije će Hilari Klinton komentarisati da Putin, kao obaveštajac, nema dušu, na šta je on odgovorio da je važno da predsednik ima — glavu).
Sprijateljili su se, išli su zajedno u ribolov… Ali je ta „idila“ prekinuta avgusta 2008. godine kada je Gruzija napala ruske mirotvorce na granici sa Abhazijom. Moskva je verovala da je gruzijski predsednik Sakašvili napao ruske vojnike uz saglasnost Vašingtona. Iako se Buš pravdao da o tome nije bio informisan, rusko rukovodstvo je bilo ubeđeno da su upravo američki vojni savetnici doprineli realizaciji ratnog Sakašvilijevog plana. Dve godine kasnije, Buš je nastavio praksu bivših američkih predsednika da „ogovaraju“ svoje dojučerašnje kolege iz Kremlja. Posle završetka mandata, on je „otvorio dušu“ novinaru „Njujork tajmsa“, gde je izneo niz vrlo kritičkih ocena o Putinu, čoveku kojeg je prvo hvalio da bi kasnije tvrdio kako je on „car, i pritom loše informisan“. Ruski predsednik o svom „drugu“ Bušu nikada ništa loše nije rekao — više puta je ocenio da je Buš „dobar čovek koga pritiska administracija, koja se do kraja nije oslobodila hladnoratovske retorike i logike“, a svojevremeno je ruskoj javnosti objasnio da je sa njim prekinuo kontakte posle rata u Gruziji jer mu nikada nije poverovao da Vašington nije znao da će Sakašvili krenuti u rat.
Putin i Obama — strogo poslovno
Kada je Barak Obama 20. januara 2009. godine postao 44. američki predsednik, Putin je obavljao funkciju premijera. Na predsedničkim izborima marta 2012. godine Putin ponovo postaje predsednik Ruske Federacije, a njihov odnos bi se u svetlu tadašnjih, ali i današnjih geopolitičkih prilika više mogao opisati kao „poslovan“. Iako je u razgovoru sa Medvedevim (za koji nije znao da se snima, tj. da su mikrofoni ostali uključeni) obećao da će biti kooperativniji u razgovorima o protivraketnoj odbrani i zamolio ga da te reči prenese Putinu, Obama nije držao obećanje i odlučio je da ne pokušava da postane prijatelj sa Putinom već da ga zaobiđe. Na konferenciji za novinare 2013. godine tvrdio je da „nema loše odnose sa Putinom“, iako je iskoristio priliku da ga „prozove“ zbog nonšalancije:
„Naši razgovori su iskreni, otvoreni, često konstruktivni. Znam da štampa voli da se bavi ’govorom tela‘, i on zaista ima tu nonšalantnost, deluje kao đak iz zadnje klupe koji se dosađuje u učionici“.
Da se dvojica lidera u mnogo čemu nisu slagala, ali i da su se razlikovala u proceni globalnih pitanja, vidljivo je u nizu događaja koji su usledili — prevrat u Ukrajini, vraćanje Krima u sastav Rusije, antiruske sankcije, ruska intervencija u Siriji, borba protiv terorizma, gomilanje NATO vojske u blizini ruskih granica… Sve češće se može čuti i kako su Rusija i SAD u stanju novog hladnog rata.
Skeptična Hilari ili „drug“ Tramp?
Treba naglasiti da Rusija danas nije isto što je bila pre više od jedne decenije. Za razliku od one države koja je nekada bila na kolenima, danas o Rusiji govorimo kao o jednoj svetskoj supersili koja beleži diplomatske pobede na geopolitičkom planu.
Da li će se gore pomenuta hladnoratovska politika nastaviti ili će do izvesnih promena u odnosima dveju sila ipak doći videćemo u narednim godinama pošto se već u utorak bude znalo da li će iz Bele kuće šefovati nekadašnja državna sekretarka Hilari Klinton ili poznati biznismen Donald Tramp.
Ono što se moglo čuti tokom američke predsedničke kampanje jeste da bi pobedom Trampa odnosi Rusije i Amerike mogli biti bolji. Hvaleći ruskog predsednika, Tramp je nekoliko puta izrazio divljenje njegovim liderskim sposobnostima, najavljujući da bi njegov odnos sa Putinom bio izuzetno dobar.
Za razliku od njega, Klintonova je prilično skeptična kada je Putin u pitanju, pa se ocenjuje da bi ukoliko bude izabrana za predsednika SAD mogla podsticati netrpeljivost između dveju zemalja.
Utorak je blizu, a Putinu se ne žuri.
