Zvanično, države članice EU nastupaju u jedinstvenom frontu što se tiče sankcija i oštre retorike prema Rusiji, ali iza kulisa takvo jedinstvo ne postoji, kaže autor članka Jonas Gumeson. On je podsetio da su mnogi, pred poslednji samit EU, tražili nove sankcije protiv Rusije, ovaj put zbog Sirije, ali rezultata i saglasnosti po ovom pitanju nije bilo. Sankcije zbog Ukrajine i Krima su i dalje na snazi, iako su mnoge članice EU protiv politike restrikcija.
Prema Gumesonu, tokom 2014. godine 20 od 28 članica Evropske unije je slalo delegacije na čelu sa premijerima ili ministrima u Moskvu, kako bi se sreli sa predstavnicima ruskih vlasti. List „Svenska dagbladet“ je sastavio spisak tih zemalja koristeći se neoficijelnim podacima iz Brisela. Posebno, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sastali su se šefovi šest evropskih zemalja — Češke Republike, Francuske, Kipra, Austrije, Finske i Grčke. Pored toga, finski predsednik Sauli Niniste je prošlog leta primio ruskog predsednika Putina u svojoj letnjoj rezidenciji.
Na nivou premijera, Moskvu je posetilo još šest predstavnika država članica EU: Slovačke, Nemačke, Italije, Bugarske, Mađarske i Luksemburga. Među njima i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Još osam država je, piše Gumeson, u Moskvu slalo svoje ministre inostranih poslova, među njima i Španija, Velika Britanija, Slovenija, Holandija, Irska, Letonija i Portugal. Novinar ističe da je za samo dve godine takvih poseta bilo oko 40, to jest da su zvanični predstavnici nekih zemalja posetili Rusiju više od jednog puta. Prema tome, ne čini se da je Rusija zemlja koja je u izolaciji, zaključuje švedski list. Napominje se da je Švedska jedna od retkih evropskih zemalja koje su rešile da zamrznu odnose sa Rusijom nakon događaja 2014. godine, ali ministar spoljnih poslova Margo Valstrom je već delovala u pravcu obnavljanja kontakata sa Moskvom. Sličnu izjavu dao je i premijer Stefan Leven.
Odnosi Rusije i Zapada znatno su pogoršani nakon prevrata u Ukrajini u 2014. i kasnije tokom referenduma u kojem je većina stanovnika glasala za ujedinjenje poluostrva Krima sa Rusijom.
U martu 2014. godine protiv Rusije su uvedene prve sankcije, u početku samo protiv pojedinaca. Kasnije su uvedene restriktivne mere protiv celog sektora ekonomije. Rusija je na zapadne sankcije odgovorila ograničavanjem uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje ih podržavaju.
U poslednje vreme, mnogi predstavnici Evropske unije su se izjasnili za ukidanje sankcija, ali Brisel je trajanje embarga zvanično produžio do januara 2017.
