U ruskom naučnom Centru „Ilizarov“ u Kurganu, gradiću na Uralu, na granici sa Sibirom, godišnje se obavi oko 11.000 operacija na pacijentima svih uzrasta, među kojima su i oni iz Srbije, pre svega deca. Doktor Popkov u razgovoru za Sputnjik kaže da je reč uglavnom o deci sa urođenim anomalijama na gornjim i donjim ekstremitetima.
Šta je suština jedinstvenog u ortopedskoj hirurgiji Ilizarov metoda koji ste primeniti i na pacijentima na dečjoj klinici u Beogradu?
— Metodi ortopedskog lečenja koje sprovodimo u Centru „Ilizarov“ su trenutno najsavremeniji i primenjuju se ne samo u Rusiji, već i u Evropi, Americi, Kini, odakle nam sve dolaze pacijenti. Međi njima su i oni iz Srbije. Metod Ilizarov se, osim kod anomalija ekstremiteta, primenjuje i kod lečenja patologije kičme, kao i lečenja ortopedskih problema kod dece koja boluju od cerebralne paralize, napominje Popkov.
Jedinstven metod Ilizarova u najtežim slučajevima nije dovoljan, nego se kombinuje sa drugim hirurškim pristupima. Mi to praktikujemo i kada je u lečenju dece iz Srbije kada treba ispraviti deformaciju, ukloniti tešku anomaliju nogu, ruku. U tim slučajevima nije dovoljna hospitalizacija dece na jedan-dva-tri dana, nego na dva-tri meseca. Zato je nužno lečenje u Centru „Ilizarov“, gde mi možemo da primenimo tu metodu.
To su veoma teški slučajevi?
— To su sve teški slučajevi, oni zahtevaju donošenje kolektivne odluke, kao i nužnost da operišu hirurzi sa velikim iskustvom u lečenju takvih pacijenata, kaže poznati ortoped iz Kurgana. On ističe da se veliko iskustvo stiče tako što su pacijenti iz raznih delova Rusije i sveta skoncentrisani u jednom centru.
To nam omogućava da primenjujemo složene metode i dobijemo rezultate koji Centar „Ilizarov“ čine vodećom ortopedskom institucijom, ne samo u Rusiji, nego u svetu.
Ko je počeo lečenje tom metodom?
— Metod Ilizarov počeo je prvi da primenjuje profesor Gavril Abramovič Ilizarov u Rusiji, a potom i širom sveta. Centar „Ilizarov“ je osnovan pre 45 godina. Ove godine u junu smo obeležavali taj jubilej velikom međunarodnom konferencijom u Kurganu. Rodonačelnik metoda je profesor Ilizarov, ali se dalje metod razvijao lečenjem različitih bolesti. Ali najvažnija je filozofija metoda Ilizarov, pristup često složenim slučajevima koji se smatraju beznadežnim.
Kako je došlo do saradnje sa dečjom bolnicom u Beogradu i koliko često dolazite u Beograd?
— Sada je Centar „Ilizarov“ uključen u registar za lečenje retkih bolesti pri Republičkom fondu za zdravstvo. Mi smo priznati kao referentna institucija, što je i osnov za institucionalnu saradnju sa srpskim lekarima sa kojim kolegijalno odlučujemo o tome kako ćemo voditi lečenje, da li je to neophodno u Centru ’Ilizarov‘, ili je to moguće u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Ja dolazim u Beograd četiri puta godišnje. Sarađujem sa dečjom bolnicom u Tiršovoj, sa ortopedom doktorom Sinišom Dučićem, i ako je neophodno, pomažem u operativnom lečenju, ili obavljamo konsultacije, određujemo dalji proces lečenja u Rusiji.
Koliko dece iz Srbije se lečilo u Centru „Ilizarov“?
— Jedan broj dece je dolazio još ranije za života profesora Ilizarova osamdesetih godina prošlog veka. Poslednje godine smo operisali i lečili oko 50 dece. Mi dolazimo ovde, pratimo rezultate. Deca su dobro, vidno je poboljšanje stanja i njihove mogućnosti veće. Saradnja je dala rezultate koje su potvrdili i roditelji i pacijenti i nadležne institucije tako da je Ilizarov postao referentni centar.
Iz vašeg iskustva, koji su najveći problemi srpske ortopedije?
— Obrazovanje lekara ortopeda je dobro. Oni mnogo znaju i imaju velike mogućnosti, dobro znaju engleski jezik što je danas obavezno, pre svega radi izučavanja literature. Ja mislim da je osnovni problem nedostatak sredstava za bolju opremljenost klinike, za nabavku savremenih implanta neophodnih za obavljanje složenih operacija.
Kako roditelji dece kojima je neophodna Vaša pomoć mogu da Vam se obrate?
— Ima dva načina. Prvi, i po mom mišljenju bolji, jeste da se obrate dečjoj bolnici u Tiršovoj, gde će mog saradnika doktora Dučića upoznati sa zdravstvenim problemom. Lekari će, kako je objasnio, obaviti neophodne preglede i potpun materijal mogu poslati meni u Centar „Ilizarov“, gde ćemo razmotriti kakav metod bi bilo najbolje primeniti.
Drugi način je prepiska, odnosno konsultacija posredstvom sajta Centra „Ilizarov“. Roditelji mogu sami da se obrate pismom i da sa kopijom dokumenata o bolesti upoznaju lekara. Taj put je moguć, ali je sporiji.
Koji je najteži slučaj koji ste imali u karijeri?
— Veoma teških slučajeva je bilo mnogo. Najsloženije su urođene anomalije pri formiranju ekstremiteta. Mi treba da kompenzujemo to, pri čemu nikada nije moguće u potpunosti nadomestiti grešku prirode. Možemo da postignemo da se dete razvija normalno i socijalno, i psihološki i koliko je to moguće fizički. To je zadatak svakog lekara koji se bavi ovom vrstom patologije.
Koliko dugo traje uobičajeno lečenje?
— Zavisi od bolesti. U pitanju je, uglavnom, složeno etapno lečenje. Zahteva ne samo rad hirurga ortopeda nego i saradnju hirurga protetičara, fizijatara, psihologa. Neophodan je, najčešće, timski pristup kod lečenja takvih patologija.
Da li ste obučili srpske lekare da rade takve operacije?
— Boravak ovde u Beogradu nije dovoljan da lekari nauče da u potpunosti sami obavljaju operacije i sprovode sve etape lečenja. Potrebno je da oni borave u naučnom Centru Ilizarov gde postoji besplatan sistem obuke za lekare. Besplatne su lekcije, učenje na odelenjima, što traje od tri do šest meseci. Ministarstvo zdravlja treba da pošalje lekara na tri do šest meseci i plati mu put i hranu. Ostalo je besplatno.
Roditelji deteta sa Ilizarovim aparatom prezadovoljni
Troipogodišnja Lea, za koju doktor Popkov kaže da je jedan od najtežih slučaja koji su trenutno u bolnici u Tiršovoj, ima urođenu anomaliju, nedostatak tibilne materije u kostima.
Njen otac za Sputnjik kaže da su od roditelja čija deca imaju sličan problem čuli za bolnicu u Kurganu i da se to tamo radi na najvišem nivou.
„Posle par pregleda u Beogradu doktor Popkov je predvideo kada treba da dođemo. I bili smo u Kurganu od maja do kraja avgusta ove godine. Operisana je, ugrađen joj je Ilizarov aparat i imajući u vidu kakvo je stanje bilo, postignut je veliki uspeh. Ogromna je razlika i zbog toga smo prezadovoljni. I doktor Popkov je zadovoljan kako se sve odvija. Aparat je skinut i sada je stavljen gips. Nastavićemo i dalje sa tom terapijom. Problem je teže prirode i iziskivaće još operacija dok traje rast deteta, ali kako stvari sada stoje mi smo srećni i zadovoljni“, rekao je Lein otac.
„O Rusiji sve najbolje mogu da kažem. Organizacija je na vrlo visokom nivou. I u bolnici, i u osoblju i u pristupu i u ljubaznosti, u higijeni. U svemu. Dok je ćerka bila u bolnici, ja sam tamo bio sva tri meseca stacioniran u bolnici. Sve pohvale“, rekao je Saša Miletić.
