Liban, ili zvanično Libanska Republika, jeste mala, pretežno planinska država na Bliskom istoku, na istočnoj obali Mediterana. Graniči se sa Sirijom na severu i istoku i Izraelom na jugu. Na zastavi Libana se nalazi drvo kedra zelene boje na beloj pozadini i dve horizontalne crvene linije, na vrhu i dnu zastave.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaDžamija Muhameda el Amina je sunitska džamija u centru libanske prestonice. Kamen-temeljac je postavljen u novembru 2002. godine, a 2008. džamija je otvorena. U 19. veku ugao za molitvu (zavija), napravljen je na ovom mestu i nazvana po šeiku Abu Nasru el Džafi.
Džamija Muhameda el Amina je sunitska džamija u centru libanske prestonice. Kamen-temeljac je postavljen u novembru 2002. godine, a 2008. džamija je otvorena. U 19. veku ugao za molitvu (zavija), napravljen je na ovom mestu i nazvana po šeiku Abu Nasru el Džafi.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaPogled na grčki pravoslavni hram Svetog Đorđa na trgu Etual u Bejrutu. Ova trenutno najstarija crkva je bila znatno oštećena tokom civilnog rata, koji je trajao od 1975. do 1990. godine. Renovirana je 2003. kako bi se prikazao njen bogati enterijer, a 2011. je u njoj ostvorena kripta arheološkog muzeja. U petom veku, Anastasijsko-romanska vizantijska katedrala je izgrađena na ovom mestu, ali je kasnije uništena usled nekoliko velikih zemljotresa.
2/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Pogled na grčki pravoslavni hram Svetog Đorđa na trgu Etual u Bejrutu. Ova trenutno najstarija crkva je bila znatno oštećena tokom civilnog rata, koji je trajao od 1975. do 1990. godine. Renovirana je 2003. kako bi se prikazao njen bogati enterijer, a 2011. je u njoj ostvorena kripta arheološkog muzeja. U petom veku, Anastasijsko-romanska vizantijska katedrala je izgrađena na ovom mestu, ali je kasnije uništena usled nekoliko velikih zemljotresa.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaDečak gleda kroz prozor kuće u gradu Sidonu, trećem po veličini gradu u Libanu. Postoje dokazi da je drevni grad Sidon naseljen još davne 4000. godine pre Hrista, a možda i u doba neolita (6000-4000. pre Hrista). U Postanju, Sidon je bio Hananov sin i Nojev unuk. Ime je takođe moderna arapska reč za ribarstvo. Pored svojih turističkih atrakcija, Sidon je takođe poznat po svojoj luci i ribljoj pijaci.
3/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Dečak gleda kroz prozor kuće u gradu Sidonu, trećem po veličini gradu u Libanu. Postoje dokazi da je drevni grad Sidon naseljen još davne 4000. godine pre Hrista, a možda i u doba neolita (6000-4000. pre Hrista). U Postanju, Sidon je bio Hananov sin i Nojev unuk. Ime je takođe moderna arapska reč za ribarstvo. Pored svojih turističkih atrakcija, Sidon je takođe poznat po svojoj luci i ribljoj pijaci.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaŽena u džamiji Muhameda el Amina u Bejrutu. Unutrašnjost sunitske džamije je stvorio libanski umetnik Harut Bastadijan.
4/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Žena u džamiji Muhameda el Amina u Bejrutu. Unutrašnjost sunitske džamije je stvorio libanski umetnik Harut Bastadijan.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaPogled na džamiju Muhameda el Amina, takođe poznatu kao „plava džamija”.
5/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Pogled na džamiju Muhameda el Amina, takođe poznatu kao „plava džamija”.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaDrevne rimske ruševine lokaliteta Hadikat as Samaha (vrt oprosta) i srce modernog Bejruta. Lokalitet je obeležen zelenim linijama, gde su se odigravale neke od najintenzivnijih borbi tokom građanskog rata, deleći Bejrut na istočni i zapadni deo više od jedne decenije.
6/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Drevne rimske ruševine lokaliteta Hadikat as Samaha (vrt oprosta) i srce modernog Bejruta. Lokalitet je obeležen zelenim linijama, gde su se odigravale neke od najintenzivnijih borbi tokom građanskog rata, deleći Bejrut na istočni i zapadni deo više od jedne decenije.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaJužni kamen, takođe poznat i kao „kamen trudnice”, jeste megalitski kamen koji leži u Balbeku (antički Heliopolis). Zajedno sa drugim drevnim kamenim blokom, to je jedan od najvećih monolita ikada proizveden. Ima nekoliko priča povezanih sa njegovim imenom. Jedna kaže da je monolit nazvan po trudnoj ženi, koja je prevarila ljude Balbeka tvrdeći da može da pomeri džinovski kamen, ali da stanovnici moraju da je hrane do porođaja. Drugi kažu da ime odražava verovanje da žena koja dodirne kamen lako može da ostane u drugom stanju.
Južni kamen, takođe poznat i kao „kamen trudnice”, jeste megalitski kamen koji leži u Balbeku (antički Heliopolis). Zajedno sa drugim drevnim kamenim blokom, to je jedan od najvećih monolita ikada proizveden. Ima nekoliko priča povezanih sa njegovim imenom. Jedna kaže da je monolit nazvan po trudnoj ženi, koja je prevarila ljude Balbeka tvrdeći da može da pomeri džinovski kamen, ali da stanovnici moraju da je hrane do porođaja. Drugi kažu da ime odražava verovanje da žena koja dodirne kamen lako može da ostane u drugom stanju.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaPosetioci u muzeju kompleksa hrama drevnog libanskog grada Balbeka.
Posetioci u muzeju kompleksa hrama drevnog libanskog grada Balbeka.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaOstaci rimskih stubova u drevnom feničanskom gradu Tiri. Kompleks je navodno bio deo palestre, drevne grčke rvačke škole.
Ostaci rimskih stubova u drevnom feničanskom gradu Tiri. Kompleks je navodno bio deo palestre, drevne grčke rvačke škole.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaOstaci Velikog oltara i hrama kompleksa u Balbeku.
Ostaci Velikog oltara i hrama kompleksa u Balbeku.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaPlitkoreljefne lavlje glave, detalj sa krova Jupiterovog hrama u kompleksu hrama u Balbeku. Grad je 1984. godine uvršeten na listu svetske kulturne baštine, a tokom helenističkog perioda bio je poznat kao Heliopolis. Balbek se, sa svojim kolosalnim strukturama, smatra jednim od najlepših primera imperijalne rimske arhitekture.
Plitkoreljefne lavlje glave, detalj sa krova Jupiterovog hrama u kompleksu hrama u Balbeku. Grad je 1984. godine uvršeten na listu svetske kulturne baštine, a tokom helenističkog perioda bio je poznat kao Heliopolis. Balbek se, sa svojim kolosalnim strukturama, smatra jednim od najlepših primera imperijalne rimske arhitekture.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaPosetioci Merkurovog hrama u kompleksu u Balbeku.
Posetioci Merkurovog hrama u kompleksu u Balbeku.
Merkurov hram u kompleksu Balbeka.
© Sputnik / Ekaterina ChesnokovaKorniše, šetalište u glavnom gradu Libana.
14/15
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova
Korniše, šetalište u glavnom gradu Libana.
© Sputnik / Ekaterina Chesnokova / Uđi u bazu fotografijaRuševine Velikog suda u hramu kompleksa Balbeka.
Ruševine Velikog suda u hramu kompleksa Balbeka.