On u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ objašnjava da su upravo zbog toga, kada se na političkoj sceni pojavi rukovodilac koji odstupa od tih viđenja vladanja Srbijom, velike sile spremne na preduzimanje sveobuhvatnih, pa i vojnih mera, sa kojima se Srbija suočila 1999. godine.
Prema njegovim rečima, najveća aktivnost obaveštajnih službi je zabeležena upravo nakon oktobarskog preokreta 2000. godine, kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović ukinuo bezbednosne službe u Ministarstvu inostranih poslova, što je dovelo do stvaranja strane agenture od političkog uticaja putem koje su se izvršavali zadaci u njihovom interesu.
Ta agentura, kako kaže, potrebna je kako bi velike sile odlučivale u kom će se pravcu kretati država.
Istovremeno, nekadašnji šef bezbednosti Prištinskog korpusa Stevan Đurović ističe da paralelno sa agentima postoje i takozvani mamci, a dobar primer toga je nedavno hapšenje bivšeg oficira Republike Srpske Krajine, koji je navodno odavao neke državne tajne.
„Nećete valjda poverovati da je uhapšen čovek koji je poput superheroja stajao na drvetu sa svom svojom najmodernijom tehnikom i osmatrao šta se događa u zemlji. Prosto je nemoguće. Dakle, u pitanju je cirkus koji se predstavlja javnosti. Činjenica da se vi dogovorite sa nekim špijunom i da on prihvati da na dve godine bude osuđen nema nikakve veze sa realnošću“, kaže on.
Đurović takođe upozorava da na mestima odlučivanja danas ključne pozicije drže strane službe, te se treba zapitati da li je normalno da u Ministarstvu odbrane ili Sudu za ratne zločine stoje ljudi koji su nas prvo bombardovali, a sada izmišljaju kojekakve afere, odnosno realizuju ih kako bi ispunili određene ciljeve.
On dodaje i da u svetu postoje 192 obaveštajne službe, od kojih 50 ima konkretne interese u našoj zemlji, dok naše bezbednosne službe nisu dorasle zadatku kako bi činile svoj posao — a to je da rade preventivno, odnosno da daju procene ko je nosilac određenih delatnosti, zatim da pribavljaju neophodne dokaze kako bi zatim sudovi završili posao.
On takođe smatra da nije na prostoru bivše Jugoslavije, te na Kosovu i Metohiji izazvan rat da bi se potom završio, već je neophodno žarište koje stalno tinja.
„Mi moramo da budemo svesni da živimo u takvom okruženju, gde problem ne predstavlja stvaranje Velike Albanije, već stvaranje velike islamske države na teritoriji Balkana, a čiji je stvarni cilj Pariz, odnosno Berlin. Moramo znati da pored 50.000 terorista koji su aktivni bili samo na Kosovu, imamo i mudžahedine na prostorima BiH, kao i u Makedoniji. Sve ukazuje na to da se ovo žarište polako podgreva“, dodaje Đurović.
Upravo je zbog toga, zaključuje on, neosporno da je Srbija meta svih službi, baš kao što je Evropa meta američkih službi, što rezultiralo izazivanjem ekonomske krize u Grčkoj, kao i vojne krize na jugoistoku Ukrajine, jer je, kako kaže, trenutno slaboj Americi potrebno da Evropa rešava svoja unutrašnja pitanja.
