Prvi mit je da je Rusija „loša (agresivna, neiskrena, nedemokratska) i stoga sa njom ne bi trebalo da se vodi dijalog“. Upravo ta postavka određuje politiku („tačnije njeno nepostojanje“) Varšave. Međutim, ako se pođe od činjenice da sa „lošim“ zemljama ne treba komunicirati, onda bi se trebalo odreći kontakata sa Kinom i drugim zemljama. Ipak, odnosi Varšave i Pekinga se razvijaju, a „sa Rusijom su već dve decenije, defakto, u zamrznutom stanju“. Poljska smatra da Moskva ugrožava njenu nacionalnu bezbednost, ističe Kataržina Pelčinska Nalenč.
Drugi mit je da je navodno svaki dijalog sa istočnim susedom „osuđen na propast“, jer je kao i uvek u sukobu sa Zapadom. Ali onda bi „trebalo precrtati sva dostignuća saradnje između Zapada i Rusije posle raspada SSSR-a“, jer su oni na kraju doveli do ukrajinskog sukoba. „Taj mit znači da su sva ’otopljavanja‘ rusko-poljskih odnosa bila manifestacija naivnosti Varšave, koja je dopustila da bude prevarena lažnim signalima iz Moskve: posle svakog približavanja ponovo je nastupala eskalacija“. Taj pristup ukazuje na to da Varšava ne razume dinamiku u odnosima sa kompleksnim partnerima, piše bivša ambasadorka.
Treći mit je da „sprovođenje dijaloga sa Rusijom izdaje poljske interese“. Međutim, nedostatak dijaloga sa Moskvom govori ne o besmislu njega samog, već o neprofesionalizmu poljskih političara. „Glasne parole o zaštiti poljskih interesa često služe samo kao kamuflaža iza koje se skriva strah od rizika“. Uvek će se naći pitanja o kojima zemlje mogu da razgovaraju i u vreme krize u odnosima, uverena je ona.
Četvrti mit je uverenje da stav Poljske sprečava druge zemlje da sprovode politiku „otopljavanja“ odnosa sa Rusijom. Ali skoro potpuno odsustvo dijaloga između Moskve i Varšave nije smetalo drugim članicama Evropske unije da uspostave kontakte sa Kremljom. Ne obazirući se na Poljsku, Moskvu su prošle godine posetili, između ostalih, italijanski premijer, vice-kancelar Nemačke, predsednik Evropske komisije, podseća Kataržina Pelčinska Nalenč. Poljskoj ne ide na ruku ni želja da se zauzme „ekstremna pozicija o ruskim pitanjima kako bi prosečno evropsko mišljenje protiv Rusije bilo strože“.
Još jedna zabluda je da „beskompromisna politika Poljske prema Moskvi služi kao zaštita interesa Ukrajine i Belorusije“. Ali ni Kijev, ni Minsk nemaju nikakvu korist od toga što Poljska nema nikakve kontakte sa Rusijom. Belorusija je zabrinuta zbog sukoba Rusije i Zapada, a Ukrajina čeka konkretnu pomoć od Poljske, piše bivša ambasadorka.
Poslednji mit je da je „Poljska suviše slaba da bi postigla neki uspeh u odnosima sa Rusijom“, a Moskva i Zapad će se dogovoriti „iza leđa“ Varšave. Međutim, upravo to bi se moglo desiti: „Poljska koja u EU ima toliko radikalnu poziciju da je isključena iz procesa donošenja odluka, postaje slaba i jednostavno traži da se sve rešava bez nje i bez njenog mišljenja“, smatra Kataržina Pelčinska Nalenč.
