Očekuje se niz važnih razgovora, pre svega o ekonomskim odnosima dveju zemalja, posebno u svetlu pregovara o Sporazumu o bescarinskoj trgovini sa Evroazijskim savezom, što je za Srbiju izuzetno važno, jer se već sada 99 odsto robe u Rusiju izvozi bez carina.
S obzirom na najavu da će u našoj delegaciji biti i ministar odbrane Zoran Đorđević i ministar energetike Aleksandar Antić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, stručnjak za međunarodne odnose Srećko Đukić siguran je da će teme razgovora biti i vojno-tehnička saradnji i energetika. Ne treba zaboraviti da je koopredsednik Komiteta Dmitrij Rogozin, čovek koji koordinira vojno-industrijskim kompleksom Rusije, kaže Đukić.
„Mislim da se tu ne pravi nikakav proboj, možda ga i ima, ali mi ga ne vidimo. Objektivno, naša vojna industrija je tehnološki i tehnički nasledila sve što je bilo u bivšoj Jugoslaviji, a taj kompleks je 80 odsto tehnički i tehnološki vezan za kompleks SSSR-a. Prema tome, preorijentacija bi nas jako skupo koštala, a za tako nešto i nemamo sredstva, pa je ova saradnja neminovna“, kaže Đukić.
On dodaje da će mnogo teži, s obzirom na svoju prirodu, biti pregovori o energetici, u kojima takođe nema pomaka. Jasno je i zašto, kaže Đukić.
„Radi o vrlo krupnim stvarima, o gasovodima koji ne zavise samo od Rusije i Srbije, već i zemalja koje su između njih. Kada bi imali zajedničku granicu, taj gasovod bi već bio izgrađen, ovako, između nas je Crno more, Turska, Grčka, Bugarska, Rumunija, Makedonija. Biće to vrlo teški i neizvesni razgovori“, objašnjava Đukić.
On smatra da srpska delegacija na ovom, ali i svakom drugom susretu s predstavnicima Rusije treba da radi na proboju u trgovinskim odnosima u mnogim sektorima, jer ne možemo da zasnivamo ekonomsku razmenu sa Rusijom na izvozu svežeg povrća i voća, jabuka, šljiva.
„Moramo da težimo da počnemo da trgujemo proizvodima s visokim stepenom prerade, ne samo u prehrambenoj industriji. Nažalost, mi sada nismo u takvoj situaciji, privreda je uništena, nemamo industriju, posebno mašinogradnju koja je nekada bila osnova izvoza u taj deo sveta. Zato mislim da svi pregovori koji se najavljuju s evroazijskom unijom jesu proširenje tržišta, ali to nije naš problem, tržište svakako imamo, problem je kako da ga osvojimo, kako da ga popunimo robom“, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje Sputnjika da li postoji mogućnost da tema ovih razgovora Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju bude i status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, on kaže da ne vidi razlog zašto se to pitanje ne rešava, zašto se na njega konačno ne stavi tačka.
„Ako je NATO-u dato toliko široko polje za delovanje, pun diplomatski imunitet, a ne može se jednom humanitarnom centru sa krajnje ograničenom količinom ljudi dati službeni ili diplomatski status, onda je jako teško videti perspektivu tog centra. Pretpostavljam da je reč o igrama preko srpskih leđa, da ne dođe do razvoja tog centra i da je cilj da se on izoluje“ ocenjuje Đukić.
