Bilo bi banalno tvrditi da je Velika Britanija Slovenija EU, ali ako se ostvaruju crne slutnje o dezintegraciji EU, zaključak je još banalniji — EU će trajati kraće nego Kraljevina Jugoslavija, kaže novinar Zoran Panović.
„S te strane, to je epilog koji bi bio zaista poražavajući. ’Bregzit‘ je sigurno nešto što je Uniju destabilizovalo, jer ulazimo u nešto što je sasvim druga konstelacija. Postoje razni principi u kom će se pravcu EU razvijati ili se neće razvijati, ali je očigledno da na značaju dobijaju one zemlje koje je Donald Ramsfeld nazvao ’takozvana Evropa‘, tipa Mađarska, Poljska, Rumunija… To je sasvim jedna druga Evropa“, kaže Panović i dodaje da postoje teorije koje pokazuju da će Srednja Evropa za sudbinu EU biti bitnije od Francuske. Političari poput mađarskog premijera Viktora Orbana ili vođe poljske partije Pravo i pravda nisu postojali u Evropi o kojoj se nekada maštalo, navodi Panović.
EU, stvarana za sasvim druge izazove od ovih koji su zahvatili savremeni svet teško se snalazi.
„Za razliku od bivših Jugoslavija, EU je zajednica država i naroda koji su tu na dobrovoljnom principu. Nema ideološke ili neke druge prinude. Ali, svaka Evropa u sebi ima nešto i od Austrougarske, i od Jugoslavije — razne klice problema i raspada. Kao što su se nekada Slovenci bunili što izdvajaju pare za Gnjilane, tako se sada neki bune zbog izbeglica. To je ta vrsta sebičnosti, ne postoji zajednički integrativni mehanizam, da neko shvati da je to zajednička politika“, objašnjava Panović.
Briselska birokratija je još jedan kamen o koji se spotiču evropske zemlje. Panović je upoređuje sa nomenklaturom iz doba SSSR-a. Kada obilazite zgrade Evropske komisije u Briselu, imate osećaj „nove klase“, đilasovski se izražava Panović. Ljudi zaposleni u briselskoj birokratiji odaju utisak otuđenosti od „baze“, kaže on. EU birokratija predstavlja problem, i psihološki i funkcionalno.
„Birokratija je bitna stvar, kada je država uređena ona je najbolja. Ali preterana birokratizacija na tom nivou iritira poreske obveznike, i to je sasvim logično jer ponekad se stiče utisak da ljudi koji personalizuju EZU nisu ljudi od harizme, autoriteta, više deluju kao konfekcijski tipovi, nemaju tu vrstu harizme koja bi mogla da motiviše i populariše samu ideju EU“, kaže Panović.
Prema njegovim rečima, glavni problem sa EU je u zaboravu. Sve je manje ljudi koji pamte strahote Drugog svetskog rata, kaže Panović, a društvo uljuljkano u solidan standard učinilo je da ljudi zaborave zločine, razaranja i posledice poslednjeg globalnog sukoba.
Otuda, prema Panovićevim rečima, i koketiranje sa ultradesničarskim pokretima. Svet sve više nalikuje onome iz tridesetih godina 20. veka. Devedesete godine prošlog veka bile su zlatne godine EU, a i njih ljudi već zaboravljaju.
Put Srbije ka EU koči sve što nije harmonizovano sa politikama EU, kaže Aleksandar Fatić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, pa i odnosi Srbije i Rusije.
„To je više puta rečeno od strane evropskih zvaničnika, da moramo da harmonizujemo spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To je, uostalom, jedan od stubova EU“, kaže Fatić.
Kada govorimo o odnosima EU i Srbije, ne postoji ništa što nije ultimatum, dodaje Fatić.
„I sam proces pregovaranja jedna je verbalno zavodljiva fraza. Nema tu pregovaranja. U pregovorima nije sadržano nikakvo pregovaranje, nego samo ispunjavanje uslova. Sve je ultimatum, i to je tako od početka“, objašnjava Fatić.
Srbija nema perspektivu za ulazak u EU, kategoričan je Fatić. Ono što je Srbiji potrebno, prema njegovim rečima, jesu pošteni i stručni ljudi.
„Mi trenutno imamo, kao i EU u Briselu, neke ljude koji žive od priče o EU. To su razne eurokrate, birokrate kojih ima mnogo po Beogradu i oni perpetuiraju tu priču da EU samo što nije, a vrlo dobro znaju, bar verujem da toliko razumeju međunarodne odnose, da od toga nema ništa. Dakle, Srbiji treba iskrenost na najvišem političkom nivou, potrebni su joj stručnjaci koji će političkim liderima reći kako stvari stoje“, kaže Fatić.
